Apelacioni sud u Nišu, presudom Kž1 br. 333/18 od 23.05.2018. godine, usvajanjem žalbe Osnovnog javnog tužioca u Lebanu, preinačio je presudu Osnovnog suda u Lebanu 1K.br.165/15 od 29.01.2018. godine u delu odluke o kazni tako što je okrivljenog AA, za krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi sa članom 289. stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 1-jedne godine, koju će izdržati u zavodu za izvršenje krivičnih sankcija, dok je prvostepena presuda u preostalom delu ostala nepreinačena.

Branilac okr. AA, adv. Radoslav Radojičić, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Nišu Kž1 br. 333/18 od 23.05.2018. godine, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438.s tav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti kao osnovan, ukine pobijanu drugostepenu presudu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, a iz navoda i predloga zahteva proizilazi da je isti podnet i protiv navedene prvostepene presude.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća, održanoj u smislu odredaba čl. 486. stav 1. i 487. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA nema zakonom propisan sadržaj.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1.), što u slučaju podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) podrazumeva opredeljenje određene povrede zakona zbog koje okrivljeni, preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek (član 485. stav 4. ZKP) i obrazloženje u čemu se konkretno sastoji povreda zakona istaknuta u zahtevu.

Branilac okrivljenog AA kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP. Ova povreda zakona, prema citiranoj zakonskoj odredbi, postoji ako se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama ZKP ne može zasnivati.

Međutim, u obrazloženju zahteva, branilac okrivljenog ne opisuje u čemu se konkretno sastoji istaknuta povreda zakona, odnosno uopšte ne navodi ni jedan dokaz niti razloge zbog kojih smatra da se na određenom dokazu pobijana pravnosnažna presuda nije mogla zasnovati, već ukazuje da se sankcijom koja je izrečena okrivljenom prvostepenom presudom može ostvariti opšta svrha izricanja krivičnih sankcija, iz člana 4. stav 2. KZ i da je prvostepena presuda u tom delu doneta na osnovu pravilno i potpuno utvrđenog činjeničnog stanja, s tim da skreće pažnju na nalaz i mišljenje veštaka saobraćajne struke koji smatra „pravno neutemeljenim“ jer veštak nije dao odgovor na primedbe okrivljenog na pisani nalaz veštaka.

Sledstveno rečenom, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA nema zakonom propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud, prema izričitoj odredbi člana 489. stav 1. ZKP, ispituje pravnosnažnu odluku ili postupak koji je prethodio njenom donošenju u okviru razloga (član 485. stav 1. ZKP), dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu i nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ocenjuje koju konkretno povredu zakona ili drugi razlog je branilac imao u vidu prilikom podnošenja zahteva.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi sa članom 484. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                                                                                                          Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić