Апелациони суд у Нишу, пресудом Кж1 бр. 333/18 од 23.05.2018. године, усвајањем жалбе Основног јавног тужиоца у Лебану, преиначио је пресуду Основног суда у Лебану 1К.бр.165/15 од 29.01.2018. године у делу одлуке о казни тако што је окривљеног АА, за кривично дело тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297. став 4. у вези са чланом 289. став 3. у вези са ставом 1. КЗ за које је првостепеном пресудом оглашен кривим, осудио на казну затвора у трајању од 1-једне године, коју ће издржати у заводу за извршење кривичних санкција, док је првостепена пресуда у преосталом делу остала непреиначена.

Бранилац окр. АА, адв. Радослав Радојичић, поднео је захтев за заштиту законитости против правноснажне пресуде Апелационог суда у Нишу Кж1 бр. 333/18 од 23.05.2018. године, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438.с тав 2. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев за заштиту законитости као основан, укине побијану другостепену пресуду и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање, а из навода и предлога захтева произилази да је исти поднет и против наведене првостепене пресуде.

Врховни касациони суд је у седници већа, одржаној у смислу одредаба чл. 486. став 1. и 487. став 1. Законика о кривичном поступку (ЗКП), размотрио списе предмета са захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА нема законом прописан садржај.

Одредбом члана 484. ЗКП прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за подношење (члан 485. став 1.), што у случају подношења захтева за заштиту законитости због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1) ЗКП) подразумева опредељење одређене повреде закона због које окривљени, преко браниоца може поднети овај ванредни правни лек (члан 485. став 4. ЗКП) и образложење у чему се конкретно састоји повреда закона истакнута у захтеву.

Бранилац окривљеног АА као разлог подношења захтева за заштиту законитости истиче битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП. Ова повреда закона, према цитираној законској одредби, постоји ако се пресуда заснива на доказу на коме се по одредбама ЗКП не може заснивати.

Међутим, у образложењу захтева, бранилац окривљеног не описује у чему се конкретно састоји истакнута повреда закона, односно уопште не наводи ни један доказ нити разлоге због којих сматра да се на одређеном доказу побијана правноснажна пресуда није могла засновати, већ указује да се санкцијом која је изречена окривљеном првостепеном пресудом може остварити општа сврха изрицања кривичних санкција, из члана 4. став 2. КЗ и да је првостепена пресуда у том делу донета на основу правилно и потпуно утврђеног чињеничног стања, с тим да скреће пажњу на налаз и мишљење вештака саобраћајне струке који сматра „правно неутемељеним“ јер вештак није дао одговор на примедбе окривљеног на писани налаз вештака.

Следствено реченом, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА нема законом прописан садржај у смислу одредбе члана 484. ЗКП.

Врховни касациони суд, према изричитој одредби члана 489. став 1. ЗКП, испитује правноснажну одлуку или поступак који је претходио њеном доношењу у оквиру разлога (члан 485. став 1. ЗКП), дела и правца побијања који су истакнути у захтеву и није овлашћен да по службеној дужности оцењује коју конкретно повреду закона или други разлог је бранилац имао у виду приликом подношења захтева.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је, на основу члана 487. став 1. тачка 3) у вези са чланом 484. ЗКП, одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник                                                                                                                                   Председник већа-судија

Наташа Бањац,с.р.                                                                                                                                          Бата Цветковић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић