Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Marka Jovanovića – advokat Velimir Kojić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 4. ZKP, konkretno zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP u vezi člana 261. stav 2. tačka 7) ZKP u vezi člana 265. stav 1. ZKP u vezi člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, a u vezi Tarifnog broja 1 i broja 3 stav 1. i 2, Tarifnog broja 4 stav 1 tačka 11 i stav 2, Tarifnog broja 6 stav 1 i 2, kao člana 23. Zakona o advokaturi, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijana rešenja tako što će advokatu Velimiru Kojiću, pored dosuđenog iznosa u navedenim rešenjima, na ime troškova krivičnog postupka dosuditi još i iznos od 762.750,00 dinara, ili da ukine pobijana rešenja i predmet vrati na ponovno odlučivanje Višem sudu u Zrenjaninu.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća razmotrio spise predmeta, sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, pa je našao:

Zahtev je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog Marka Jovanovića, advokat Velimir Kojić, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP u vezi odredaba člana 261. stav 2. tačka 7) u vezi sa članom 265. stav 1. ZKP u vezi Tarifnog broja 1. i broja 3. stav 1. i 2, te Tarifnog broja 4, stav 1. tačka 11. i stav 2, kao i Tarifnog broja 6, stav 1. i 2, te člana 23. Zakona o advokaturi. S tim u vezi, u zahtevu se navodi da su nižestepeni sudovi učinili navedene povrede zakona budući da mu kao braniocu po službenoj dužnosti nisu dosuđeni troškovi na ime pristupa i odbrane okrivljenog na glavnom pretresu održanom dana 17.08.2016. godine, niti su mu pravilno obračunati troškovi za svaki obavljeni razgovor sa okrivljenim u pritvoru, a nisu mu priznati ni troškovi za svaku od 20 poseta okrivljenom u pritvoru, niti su mu dosuđeni troškovi na ime sastava završnih reči u pisanoj formi, koje su prema stavu branioca obrazloženi podnesci u smislu Tarifnog broja 4 stav 1. tačka 11. AT.

Prema stanju u spisima, okrivljeni Marko Jovanović je presudom Višeg suda u Zrenjaninu 2K br.26/16 od 17.08.2016. godine oglašen krivim zbog izvršenja 4 krivična dela razbojništvo iz člana 206. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 7 godina. Istom presudom određeno je da je okrivljeni obavezan na plaćanje sudskog paušala u iznosu od 5.000,00 dinara i da će sud o troškovima krivičnog postupka odlučiti posebnim rešenjem. Navedena presuda preinačena je presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.115/17 od 22.03.2017. godine tako što je, pored ostalog, okrivljeni Marko Jovanović za napred navedena krivična dela osuđen na jedistvenu kaznu zatvora u trajanju od devet godina, dok je u pogledu troškova krivičnog postupka prvostepena presuda ostala neizmenjena.

Odredbom člana 483. stav 1. ZKP je propisano da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, dok je u stavu 2. istog člana predviđeno da Republički javni tužilac može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti kako na štetu, tako i u korist okrivljenog, a u stavu 3. istog člana je propisano da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.

Odredbom člana 71. stav 5. ZKP propisano je da branilac ima pravo da u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni.

Shodno citiranim zakonskim odredbama, branilac okrivljenog spada u krug lica ovlašćenih za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, ali isključivo kada zahtev podnosi u korist okrivljenog, odnosno u ime i za račun okrivljenog, a ne i na njegovu štetu.

Kako je u konkretnom slučaju, branilac okrivljenog Marka Jovanovića – advokat Velimir Kojić zahtev za zaštitu zakonitosti podneo u pogledu sopstvenih troškova koje je imao kao advokat, odnosno kako je predmetni zahtev podneo isključivo u svoje ime i za svoj račun, a ne u ime i za račun a na štetu okrivljenog, jer pravnosnažnom presudom okrivljeni nije obavezan da plati troškove odbrane po službenoj dužnosti iz člana 261. stav 2. tačka 7) ZKP, to je po oceni ovoga suda, predmetni zahtev nedozvoljen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, doneo odluku kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik,                                                                                            Predsednik veća-sudija,

Snežana Medenica, s.r.                                                                                        Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić