godine, zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljene adv. V.H. i adv. V.V.H., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 2. ZKP i člana 439. stav 1. tačka 2. ZKP, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i preinači pobijana rešenja tako što će prema okrivljenoj staviti van snage izrečenu meru bezbednosti obaveznog lečenja narkomana u odgovarajućoj zdravstvenoj ili drugoj specijalizovanoj ustanovi zatvorenog tipa ili pak da ukine oba nižestepena rešenja i predmet vrati Višem ili Apelacionom sudu u Novom Sadu na ponovno odlučivanje, shodno članu 492. stav 1. tačka 1) ZKP.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. stav 1. ZKP, održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljene A.S., je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. ZKP, propisani su razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane lica ovlašćenih za podnošenje zahteva (član 483. stav 1. ZKP), pa je između ostalih, u članu 485. stav 1. tačka 1) ZKP, kao razlog predviđena povreda zakona.

Članom 485. stav 4. istog zakonika propisano je da okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog taksativno nabrojanih povreda tog zakonika, učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionom sudom u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek.

Imajući u vidu da okrivljena A.S., kako to proizilazi iz spisa predmeta, ni lično ni preko branioca, nije koristila redovni pravni lek odnosno nije izjavila žalbu na rešenje Višeg suda u Novom Sadu Kv br. 330/13 od 25.06.2013. godine, a koje je postalo pravnosnažno dana 23.08.2013. godine, to je po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljene nedozvoljen, obzirom da nisu ispunjeni uslovi za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka propisanih članom 485. stav 4. ZKP.

Nadalje, u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioci okrivljene osporavajući rešenje Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2 1615/15 od 01.10.2015. godine, ne navode koja je konkretna odredba Krivičnog zakonika povređena ovim rešenjem, već osporavaju činjenični zaključak suda o tome da li je okrivljena izvršavala meru obaveznog lečenja narkomana ili nije, a što nije razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti shodno članu 485. stav 4. ZKP u kojem je taksativno navedeno da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti zbog povreda tog Zakonika i to: člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.

Prema tome, imajući u vidu da činjenični zaključak suda o tome da li je okrivljena izvršavala meru obaveznog lečenja narkomana ili ne, nije predviđen razlog iz člana 485. stav 4. ZKP, zbog kojeg okrivljena može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljene ocenio nedozvoljenim.

S`toga je Vrhovni kasacioni sud sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik,                                                                         Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković, s.r.                                                                         Nevenka Važić, s.r.