године, захтев за заштиту законитости поднели су браниоци окривљене адв. В.Х. и адв. В.В.Х., због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) и став 2. ЗКП и члана 439. став 1. тачка 2. ЗКП, с`предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев и преиначи побијана решења тако што ће према окривљеној ставити ван снаге изречену меру безбедности обавезног лечења наркомана у одговарајућој здравственој или другој специјализованој установи затвореног типа или пак да укине оба нижестепена решења и предмет врати Вишем или Апелационом суду у Новом Саду на поновно одлучивање, сходно члану 492. став 1. тачка 1) ЗКП.

Врховни касациони суд је на основу члана 486. став 1. ЗКП, одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости бранилаца окривљене А.С., је недозвољен.

Одредбом члана 485. ЗКП, прописани су разлози за подношење захтева за заштиту законитости од стране лица овлашћених за подношење захтева (члан 483. став 1. ЗКП), па је између осталих, у члану 485. став 1. тачка 1) ЗКП, као разлог предвиђена повреда закона.

Чланом 485. став 4. истог законика прописано је да окривљени може поднети захтев за заштиту законитости, због таксативно набројаних повреда тог законика, учињених у првостепеном поступку и поступку пред апелационом судом у року од 30 дана од дана када му је достављена правноснажна одлука, под условом да је против те одлуке користио редовни правни лек.

Имајући у виду да окривљена А.С., како то произилази из списа предмета, ни лично ни преко браниоца, није користила редовни правни лек односно није изјавила жалбу на решење Вишег суда у Новом Саду Кв бр. 330/13 од 25.06.2013. године, а које је постало правноснажно дана 23.08.2013. године, то је по налажењу Врховног касационог суда захтев за заштиту законитости бранилаца окривљене недозвољен, обзиром да нису испуњени услови за подношење овог ванредног правног лека прописаних чланом 485. став 4. ЗКП.

Надаље, у захтеву за заштиту законитости браниоци окривљене оспоравајући решење Апелационог суда у Новом Саду Кж2 1615/15 од 01.10.2015. године, не наводе која је конкретна одредба Кривичног законика повређена овим решењем, већ оспоравају чињенични закључак суда о томе да ли је окривљена извршавала меру обавезног лечења наркомана или није, а што није разлог за подношење захтева за заштиту законитости сходно члану 485. став 4. ЗКП у којем је таксативно наведено да се захтев за заштиту законитости може поднети због повреда тог Законика и то: члана 74, члана 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члана 439. тачка 1) до 3) и члана 441. став 3. и 4. ЗКП учињених у првостепеном и поступку пред апелационим судом.

Према томе, имајући у виду да чињенични закључак суда о томе да ли је окривљена извршавала меру обавезног лечења наркомана или не, није предвиђен разлог из члана 485. став 4. ЗКП, због којег окривљена може поднети захтев за заштиту законитости, то је Врховни касациони суд захтев за заштиту законитости бранилаца окривљене оценио недозвољеним.

С`тога је Врховни касациони суд са изнетих разлога, а на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП, одлучио као у изреци решења.

Записничар-саветник,                                                                         Председник већа-судија,

Зорица Стојковић, с.р.                                                                         Невенка Важић, с.р.