.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 1027/2015
03.12.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Janka Lazarevića, predsednika veća, Bate Cvetkovića, Gorana Čavline, Dragana Aćimovića i Radoslava Petrovića, članova veća, sa savetnikom Vesnom Veselinović, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog S.O., zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 1. u vezi člana 289. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti oštećenog kao tužioca Ž.G., podnetom protiv pravnosnažnih rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž2 1513/2015 od 25.08.2015. godine i Kž2 1514/2015 od 25.08.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 03.12.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti oštećenog kao tužioca Ž.G., podnet protiv pravnosnažnih rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž2 1513/2015 od 25.08.2015. godine i Kž2 1514/2015 od 25.08.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž2 1513/2015 od 25.08.2015. godine, odbijena je kao neosnovana žalba oštećenog kao tužioca Ž.G., izjavljena protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu K broj 24628/10 od 19.06.2015. godine.
Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž2 1514/2015 od 25.08.2015. godine, odbijena je kao neosnovana žalba oštećenog kao tužioca Ž.G. izjavljena protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu K br.24268/10 od 06.07.2015. godine.
Protiv ovih rešenja oštećeni kao tužilac Ž.G. podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti pobijajući kao nepravilna i nezakonita sa predlogom da se navedena rešenja ukinu i predmet vrati Apelacionom sudu na ponovno odlučivanje.
Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu člana 486. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:
Odredbom člana 482. stav 1. ZKP, propisano je da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u tom Zakoniku.
Članom 483. stav 1. ZKP, propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, a u stavu 3. istog člana predviđeno je da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.
Dakle, iz citiranih zakonskih odredbi jasno proizlazi da oštećeni kao tužilac nije ovlašćen da podnese ovaj vanredni pravni lek.
Imajući u vidu navedeno te činjenicu da je u konkretnom slučaju oštećeni kao tužilac podneo zahtev za zaštitu zakonitosti, na šta po zakonu nije ovlašćen, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je zahtev oštećenog kao tužioca Ž.G., nedozvoljen.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je postupajući na osnovu člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova i člana 487. stav 1. tačka 2) doneo odluku kao u izreci rešenja.
Zapisničar – savetnik Predsednik veća - sudija
Vesna Veselinović,s.r. Janko Lazarević,s.r.
