Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća, održanoj u smislu odredaba člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP u vezi sa članom 15. stav 4. ZKP i s tim u vezi navodi da je prvostepeni sud samoinicijativno izveo dokaz uvidom u obračun neovlašćenog krišćenja električne energije „Elektrodistribucije „Zaječar“ Pogon ..., broj 8U6.0.0.-d.10.12-253581/1 od 27.09.2017. godine, za koji se nije ni znalo da postoji u spisima, a radi utvrđivanja vrednosti oduzete tuđe pokretne stvari, iako javni tužilac, na kome leži teret dokazivanja, nije predložio izvođenje bilo kojeg dokaza radi utvrđivanja navedene činjenice.

U vezi sa navedenim dokazom (obračun neovlašćenog korišćenja eleketrične energije), branilac okrivljenog ističe da je isti svojom sadržinom suprotan izreci pobijane pravnosnažne presude i da su razlozi presude o sadržini predmetnog dokaza protivrečni stvarnoj sadržini istog, čime ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Nadalje, branilac okrivljenog ukazuje na povredu odredbe člana 16. stav 2. ZKP i povredu prava okrivljenog na odbranu, jer sud nije na isti način i sa jednakom pažnjom tretirao i cenio dokaze koji idu u korist okrivljenom, a koje je odbrana podnela već ih je potpuno zanemario.

Iste povrede zakona, prema navodima zahteva, učinio je i drugostepeni sud time što je odbio žalbu okrivljenog i potvrdio prvostepenu presudu, a navodima zahteva da drugostepeni sud ne daje razloge za ocenu žalbenih navoda kojima je ukazivano na nejasnost prvostepene presude i protivrečnost dokaza, branilac okrivljenog ukazuje na povredu odredbe člana 460. stav 1. ZKP.

Ostalim navodima zahteva branilac okrivljenog osporava činjenično stanje utvrđeno u pobijanoj pravnosnažnoj presudi, pošto, suprotno činjeničnim utvrđenjima i zaključcima suda znetim u pobijanoj pravnosnažnoj presudi, ističe da vreme izvršenja predmetnog krivičnog dela nije utvrđeno, odnosno da je označeno vreme izvršenja suprotno sadržini dokaza, da je na osnovu pomenutog obračuna netačno utvrđena visina navodnog duga za neovlašćeno korišćenje električne energije, da se pomenuti dokaz ne odnosi na okrivljenog, već na oca okrivljenog koji je vlasnik vikendice i da je za navedeni objekat 2011. godine zahtevano i izvršeno ponovno priključenje brojila na elektrodistributivnu mrežu i da to ukazuje na odsustvo umišljaja okrivljenog da oduzimanjem tuđe pokretne stvari pribavi protivpravnu imovinsku korist i odsustvo svesti okrivljenog o protivpravnom ponašanju.

Međutim, odredbom člana 485. stav 4. ZKP koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke suda, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tač. 2) i 3) ZKP i povreda odredaba člana 15. stav 4, člana 16. stav 2. i člana 460. stav 1. ZKP, kao ni zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                                                                                                    Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić