Врховни касациони суд је у седници већа, одржаној у смислу одредаба члана 486. став 1. и члана 487. став 1. Законика о кривичном поступку (ЗКП), размотрио списе предмета са захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА је недозвољен.

Бранилац окривљеног у захтеву истиче битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 3) ЗКП у вези са чланом 15. став 4. ЗКП и с тим у вези наводи да је првостепени суд самоиницијативно извео доказ увидом у обрачун неовлашћеног кришћења електричне енергије „Електродистрибуције „Зајечар“ Погон ..., број 8У6.0.0.-д.10.12-253581/1 од 27.09.2017. године, за који се није ни знало да постоји у списима, а ради утврђивања вредности одузете туђе покретне ствари, иако јавни тужилац, на коме лежи терет доказивања, није предложио извођење било којег доказа ради утврђивања наведене чињенице.

У вези са наведеним доказом (обрачун неовлашћеног коришћења елекетричне енергије), бранилац окривљеног истиче да је исти својом садржином супротан изреци побијане правноснажне пресуде и да су разлози пресуде о садржини предметног доказа противречни стварној садржини истог, чиме указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП.

Надаље, бранилац окривљеног указује на повреду одредбе члана 16. став 2. ЗКП и повреду права окривљеног на одбрану, јер суд није на исти начин и са једнаком пажњом третирао и ценио доказе који иду у корист окривљеном, а које је одбрана поднела већ их је потпуно занемарио.

Исте повреде закона, према наводима захтева, учинио је и другостепени суд тиме што је одбио жалбу окривљеног и потврдио првостепену пресуду, а наводима захтева да другостепени суд не даје разлоге за оцену жалбених навода којима је указивано на нејасност првостепене пресуде и противречност доказа, бранилац окривљеног указује на повреду одредбе члана 460. став 1. ЗКП.

Осталим наводима захтева бранилац окривљеног оспорава чињенично стање утврђено у побијаној правноснажној пресуди, пошто, супротно чињеничним утврђењима и закључцима суда знетим у побијаној правноснажној пресуди, истиче да време извршења предметног кривичног дела није утврђено, односно да је означено време извршења супротно садржини доказа, да је на основу поменутог обрачуна нетачно утврђена висина наводног дуга за неовлашћено коришћење електричне енергије, да се поменути доказ не односи на окривљеног, већ на оца окривљеног који је власник викендице и да је за наведени објекат 2011. године захтевано и извршено поновно прикључење бројила на електродистрибутивну мрежу и да то указује на одсуство умишљаја окривљеног да одузимањем туђе покретне ствари прибави противправну имовинску корист и одсуство свести окривљеног о противправном понашању.

Међутим, одредбом члана 485. став 4. ЗКП која прописује разлоге због којих окривљени, преко браниоца може поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке суда, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека због битних повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тач. 2) и 3) ЗКП и повреда одредаба члана 15. став 4, члана 16. став 2. и члана 460. став 1. ЗКП, као ни због погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања у правноснажној пресуди, због чега је Врховни касациони суд захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА оценио као недозвољен.

Из изнетих разлога, а на основу члана 487. став 1. тачка 2) у вези са чланом 485. став 4. ЗКП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник                                                                                                                              Председник већа-судија

Наташа Бањац,с.р.                                                                                                                                    Бата Цветковић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић