Presudom Apelacionog suda u Nišu 11Kž.1 658/23 od 21.03.2024. godine odbijena je kao neosnovana žalba zajedničkog branioca okrivljenih AA i BB i presuda Višeg suda u Nišu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K-Po4. 165/18 od 06.04.2023. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenih, advokat Slađana Tacić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, pobijane presude preinači i okrivljene oslobodi od optužbe za krivična dela koja su im stavljena na teret.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne odluke protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenih u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim pravnosnažnim presudama povređen zakon na štetu okrivljenih jer se u radnjama okrivljenih ne stiču bitni elementi krivičnog dela za koje su oglašeni krivima, te je učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Iznete navode zahteva kojima branilac ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, Vrhovni sud ocenjuje neosnovanim iz sledećih razloga:

Krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 1. KZ, čini službeno lice koje u službenu ispravu, knjigu ili spis unese neistinite podatke ili ne unese važan podatak ili svojim potpisom odnosno službenim pečatom overi službenu ispravu, knjigu ili spis sa neistinitom sadržinom ili koje svojim potpisom, odnosno službenim pečatom omogući pravljenje službene isprave, knjige ili spisa sa neistinitom sadržinom, dok je stavom 3. istog člana kao izvršilac krivičnog dela iz stava 1. označeno odgovorno lice u preduzeću, ustanovi ili drugom subjektu.

Izreka prvostepene presude sadrži sve objektivne činjenice o radnjama okrivljenih i to u odnosu na okrivljenog AA „kao odgovorno lice – vlasnik preduzetničke radnje „VV“ iz Niša u službenu ispravu otpremnicu... uneo neistinite podatke, a zatim je upotrebio u službi kao da je istinita“, a u odnosu na okrivljenu BB da je „kao odgovorno lice – vlasnik preduzetničke radnje „GG“ iz Niša u službenu ispravu otpremnicu... unela neistinite podatke, a zatim je upotrebila u službi kao da je istinita“, kojima se, prema zakonskom opisu krivičnog dela iz člana 357. KZ izvršava to krivično delo, kao i činjenice subjektivne prirode koje se tiču direktnog umišljaja okrivljenih kao oblika vinosti sa kojim se izvršava krivično delo u pitanju, odnosno postojanje svesti okrivljenih o zabranjenosti dela i volji da delo izvrše.

Dakle, kako su okrivljeni u uračunljivom stanju i svesni zabranjenosti svog dela, kao odgovorna lica u subjektima privrednog poslovanja, sa umišljajem uneli u službene isprave otpremnice neistinit podatak, a zatim iste upotrebili u službi kao istinite, to je pravilno prvostepeni sud našao da se u radnjama okrivljenih opisanim u izreci prvostepene presude stiču sva bitna obeležja krivičnog dela falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi stava 1. i 2. KZ.

Nalazeći da pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, Vrhovni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB ocenio kao neosnovan i na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković