Кзз 1045/2024 погрешна примена закона

Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Кзз 1045/2024
01.10.2024. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Мирољубa Томићa, председника већа, Татјане Вуковић, Слободана Велисављевићa, Гордане Којић и Бојане Пауновић, чланова већа, са саветником Маријом Рибарић, записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА и др, због кривичног дела фалсификовање службене исправе из члана 357. став 3. у вези става 1. и 2. Кривичног законика и др, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљених АА и ББ, адвоката Слађане Тацић, поднетом против правноснажних пресуда Вишег суда у Нишу, Посебно одељење за сузбијање корупције К-По4. 165/18 од 06.04.2023. године и Апелационог суда у Нишу 11Кж.1 658/23 од 21.03.2024. године, у седници већа одржаној 01.10.2024. године, једногласно је донео

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснован захтев за заштиту законитости браниоца окривљених АА и ББ, адвоката Слађане Тацић, поднет против правноснажних пресуда Вишег суда у Нишу, Посебно одељење за сузбијање корупције К-По4. 165/18 од 06.04.2023. године и Апелационог суда у Нишу 11Кж.1 658/23 од 21.03.2024. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Нишу, Посебно одељење за сузбијање корупције К-По4. 165/18 од 06.04.2023. године, окривљени АА и ББ оглашени су кривим да су извршили по једно кривично дело фалсификовање службене исправе из члана 357. став 3. у вези става 1. и 2. Кривичног законика, па су им изречене условне осуде, тако што су им утврђене казне затвора у трајању од по шест месеци и истовремено је одређено да се утврђене казне затвора неће извршити уколико окривљени у року од по три године од дана правноснажности пресуде не учине ново кривично дело. Истом пресудом на основу члана 91. и 92. став 1. Кривичног законика одузета је имовинска корист прибављена извршењем кривичног дела, тако што је од окривљеног АА одузет новчани износ од 240.000,00 динара, од окривљене ББ износ од 100.000,00 динара, па су окривљени обавезани да наведени износ уплате у буџет Републике Србије у року од 2 месеца од дана правноснажности пресуде под претњом извршења. Истом пресудом оштећени је ради оставаривања имовинскоправног захтева упућен на парнични поступак, а одређено је да трошкови кривичног поступка падају на терет окривљених АА и ББ, док ће о њиховој висини суд одлучити накнадно посебним решењем.

Пресудом Апелационог суда у Нишу 11Кж.1 658/23 од 21.03.2024. године одбијена је као неоснована жалба заједничког браниоца окривљених АА и ББ и пресуда Вишег суда у Нишу, Посебно одељење за сузбијање корупције К-По4. 165/18 од 06.04.2023. године је потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљених, адвокат Слађана Тацић, због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) Законика о кривичном поступку, са предлогом да Врховни суд захтев за заштиту законитости усвоји, побијане пресуде преиначи и окривљене ослободи од оптужбе за кривична дела која су им стављена на терет.

Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Врховном јавном тужиоцу сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку (ЗКП), па је на седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљених, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажне одлуке против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је након оцене навода изнетих у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Бранилац окривљених у поднетом захтеву за заштиту законитости наводи да је побијаним правноснажним пресудама повређен закон на штету окривљених јер се у радњама окривљених не стичу битни елементи кривичног дела за које су оглашени кривима, те је учињена повреда кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП.

Изнете наводе захтева којима бранилац указује на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, Врховни суд оцењује неоснованим из следећих разлога:

Кривично дело фалсификовање службене исправе из члана 357. став 1. КЗ, чини службено лице које у службену исправу, књигу или спис унесе неистините податке или не унесе важан податак или својим потписом односно службеним печатом овери службену исправу, књигу или спис са неистинитом садржином или које својим потписом, односно службеним печатом омогући прављење службене исправе, књиге или списа са неистинитом садржином, док је ставом 3. истог члана као извршилац кривичног дела из става 1. означено одговорно лице у предузећу, установи или другом субјекту.

Изрека првостепене прeсуде садржи све објективне чињенице о радњама окривљених и то у односу на окривљеног АА „као одговорно лице – власник предузетничке радње „ВВ“ из Ниша у службену исправу отпремницу... унео неистините податке, а затим је употребио у служби као да је истинита“, а у односу на окривљену ББ да је „као одговорно лице – власник предузетничке радње „ГГ“ из Ниша у службену исправу отпремницу... унела неистините податке, а затим је употребила у служби као да је истинита“, којима се, према законском опису кривичног дела из члана 357. КЗ извршава то кривично дело, као и чињенице субјективне природе које се тичу директног умишљаја окривљених као облика виности са којим се извршава кривично дело у питању, односно постојање свести окривљених о забрањености дела и вољи да дело изврше.

Дакле, како су окривљени у урачунљивом стању и свесни забрањености свог дела, као одговорна лица у субјектима привредног пословања, са умишљајем унели у службене исправе отпремнице неистинит податак, а затим исте употребили у служби као истините, то је правилно првостепени суд нашао да се у радњама окривљених описаним у изреци првостепене пресуде стичу сва битна обележја кривичног дела фалсификовање службене исправе из члана 357. став 3. у вези става 1. и 2. КЗ.

Налазећи да побијаним правноснажним пресудама није учињена повреда кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, Врховни суд је захтев за заштиту законитости браниоца окривљених АА и ББ оценио као неоснован и на основу одредбе члана 491. став 1. ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар – саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Председник већа – судија

Марија Рибарић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Мирољуб Томић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић