Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu odredbe člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Srđana Spasojevića, je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. ZKP propisani su razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane ovlašćenih lica za podnošenje zahteva (član 483. stav 1. ZKP), pa je između ostalih, u članu 485. stav 1. tačka 1. ZKP kao razlog predviđena povreda zakona.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP propisano je da okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog taksativno nabrojanih povreda tog zakonika, učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim sudom.

Shodno navedenoj odredbi člana 485. stav 4. ZKP pravo okrivljenog na podnošenje zahteva, preko svog branioca, zbog povrede zakona je, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, ograničeno na povrede koje su taksativno navedene u stavu 4. člana 485. ZKP. Dakle, okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povreda tog zakonika, propisanih u članu 74, članu 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tač. 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tač. 1) do 3) i članu 441. st. 3. i 4. ZKP, učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.

Pobijajući pravnosnažne presude zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog ne ukazuje na koji način je presudom optužba prekoračena, odnosno na kom dokazu i zbog čega se presuda ne može zasnivati, a takođe, pobijajući pravnosnažne presude zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i tačka 3) ZKP ne navodi zbog čega smatra da delo za koje se okrivljeni goni nije krivično delo odnosno zbog čega smatra da je odlukom o krivičnoj sankciji povređen zakon.

S tim u vezi, branilac okrivljenog, pozivajući se na izložene osnove pobijanja pravnosnažnih presuda u zahtevu daje sopstvenu ocenu dokaza i to pre svega iskaza svedoka BB, VV, GG i DD iz kojih dokaza iznosi sopstveni činjenični stav da ono što su okrivljeni i privatni tužilac kritičnom prilikom rekli jedno drugom objektivno nije moglo prouzrokovati kod privatnog tužioca osećanje omalovaženosti njegove ličnosti, već eventualno može izazvati osećaj uznemirenosti, ljutnje i besa, što je u konkretnom slučaju bila posledica, obzirom da je došlo do međusobnog guranja i razmene reči sa obe strane.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda iz izloženih navoda zahteva proizilazi da se istim osporava činjenično stanje utvrđeno prvostepenom, a potvrđeno drugostepenom presudom u pogledu učešća ovog okrivljenog u izvršenju krivičnog dela u pitanju.

Kako citiranom odredbom člana 485. stav 4. ZKP koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni preko svog branioca shodno ograničenju njegovih prava pravima koji u postupku ima okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka po osnovu pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj odluci - rešenju, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Srđana Spasojevića, ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                                                 Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić