Након што је примерак захтева за заштиту законитости доставио Републичком јавном тужиоцу, Врховни касациони суд је одржао седницу већа у смислу одредбе члана 486. став 1. и члана 487. став 1. ЗКП, на којој је размотрио списе предмета, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Срђана Спасојевића, је недозвољен.

Одредбом члана 485. ЗКП прописани су разлози за подношење захтева за заштиту законитости од стране овлашћених лица за подношење захтева (члан 483. став 1. ЗКП), па је између осталих, у члану 485. став 1. тачка 1. ЗКП као разлог предвиђена повреда закона.

Одредбом члана 485. став 4. ЗКП прописано је да окривљени преко свог браниоца може поднети захтев за заштиту законитости због таксативно набројаних повреда тог законика, учињених у првостепеном поступку и поступку пред апелационим судом.

Сходно наведеној одредби члана 485. став 4. ЗКП право окривљеног на подношење захтева, преко свог браниоца, због повреде закона је, по ставу Врховног касационог суда, ограничено на повреде које су таксативно наведене у ставу 4. члана 485. ЗКП. Дакле, окривљени преко свог браниоца може поднети захтев за заштиту законитости због повреда тог законика, прописаних у члану 74, члану 438. став 1. тач. 1) и 4) и тач. 7) до 10) и став 2. тачка 1), члану 439. тач. 1) до 3) и члану 441. ст. 3. и 4. ЗКП, учињених у првостепеном и поступку пред апелационим судом.

Побијајући правноснажне пресуде због битних повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 9) и из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, бранилац окривљеног не указује на који начин је пресудом оптужба прекорачена, односно на ком доказу и због чега се пресуда не може заснивати, а такође, побијајући правноснажне пресуде због повреде закона из члана 439. тачка 1) и тачка 3) ЗКП не наводи због чега сматра да дело за које се окривљени гони није кривично дело односно због чега сматра да је одлуком о кривичној санкцији повређен закон.

С тим у вези, бранилац окривљеног, позивајући се на изложене основе побијања правноснажних пресуда у захтеву даје сопствену оцену доказа и то пре свега исказа сведока ББ, ВВ, ГГ и ДД из којих доказа износи сопствени чињенични став да оно што су окривљени и приватни тужилац критичном приликом рекли једно другом објективно није могло проузроковати код приватног тужиоца осећање омаловажености његове личности, већ евентуално може изазвати осећај узнемирености, љутње и беса, што је у конкретном случају била последица, обзиром да је дошло до међусобног гурања и размене речи са обе стране.

По налажењу Врховног касационог суда из изложених навода захтева произилази да се истим оспорава чињенично стање утврђено првостепеном, а потврђено другостепеном пресудом у погледу учешћа овог окривљеног у извршењу кривичног дела у питању.

Како цитираном одредбом члана 485. став 4. ЗКП која прописује разлоге због којих окривљени преко свог браниоца сходно ограничењу његових права правима који у поступку има окривљени (члан 71. тачка 5) ЗКП), могу поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека по основу погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања у правноснажној одлуци - решењу, то је Врховни касациони суд захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Срђана Спасојевића, оценио недозвољеним.

Са изнетих разлога, а на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2. у вези члана 485. став 4. ЗКП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник                                                                                                                          Председник већа-судија

Јелена Петковић-Милојковић,с.р.                                                                                                 Зоран Таталовић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић