Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog, advokat Ivica Kostić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 137. stav 1. Krivičnog zakonika sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i spise predmeta vrati na ponovni postupak i odlučivanje prvostepenom sudu.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je održao sednicu veća o kojoj shodno članu 488. stav 2. ZKP nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan u odnosu na istaknutu povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) Zakonika o krivičnom postupku dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti numerički označava da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, stim što iz sadržine podnetog zahteva proizilazi da presude pobija i zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP jer ističe da delo koje je okrivljenom stavljeno na teret nije krivično delo. Naime, po navodima branioca iznetim u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, iz radnje izvršenja koja se okrivljenom stavlja na teret ne proizilaze bitni elementi krivičnog dela zlostavljanje i mučenje iz člana 137. stav 1. Krivičnog zakonika (KZ), jer nije utvrđeno postojanje straha i poniženja prema okolini i prisutnim licima, neljudski način i korišćenje nedopuštenog sredstva izvršenja, odnosno nije utvrđeno da se radnjama i ponašanjem okrivljenog prema oštećenom izašlo iz okvira vređanja časti i ugleda žrtve (član 170. stav 1. KZ), iz okvira lakih telesnih povreda (122. stav 1. i 2. KZ), teških telesnih povreda (121. stav 1. KZ), ugrožavanja sigurnosti (član 138. stav 1. KZ) ili radnje nasilničkog ponašanja (član 344. stav 1. i 2. KZ). Stoga po navodima branioca u konkretnom slučaju radi se o pogrešnoj kvalifikaciji krivičnog dela jer u opisanim radnjama nema ni subjektivnih ni objektivnih obeležja bića krivičnog dela zlostavljanje i mučenje iz člana 137. stav 1. Krivičnog zakonika. Tome u prilog branilac navodi da nijedan saslušani svedok nije opisao događaj na takav način da je to izazvalo kod njega veliki strah ili neprijatnost, niti je opisano postojanje bilo koje druge okolnosti koja ukazuje da je okrivljeni preduzetim radnjama izašao iz okvira radnje vređanja časti i ugleda, radnje nanošenja lakih telesnih povreda, ugrožavanja sigurnosti ili nasilničkog ponašanja.

Iste navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i na strani 4 pasus 5 i strani 5 pasus 1, 2 i 3, obrazloženja drugostepene presude dao dovoljne i jasne razloge koje u svemu prihvata Vrhovni kasacioni sud i na iste upućuje shodno odredbi člana 491. stav 2. ZKP.

U preostalom delu podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti branilac je istakao da je izreka presude nejasna i nerazumljiva s obzirom da je po datumu i opisu subjektivnih i objektivnih elemenata iz drugog stava izreke prvostepene presude nejasno da li je reč o krivičnom delu uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, krivičnom delu laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ, krivičnom delu ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ ili krivičnom delu nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. i stav 2. KZ, na koji način suštinski ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP.

S obzirom da odredbom člana 485. stav 4. ZKP koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koje ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP i na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić