Kzz 1054/2024 odbija se; čl. 438 st.2 t.1 zkp; izveštaj krim. tehničke dokumentacije sa sms porukom; 2.4.1.22.2.2

Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Kzz 1054/2024
19.09.2024. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Svetlane Tomić Jokić, predsednika veća, Bojane Paunović, Dijane Janković, Aleksandra Stepanovića i Slobodana Velisavljevića, članova veća, sa savetnikom Mašom Denić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljene AA, zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Petra Kokovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Pančevu K 748/21 od 13.03.2024.godine i Višeg suda u Pančevu Kž1 83/24 od 25.04.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 19.09.2024.godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Petra Kokovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Pančevu K 748/21 od 13.03.2024.godine i Višeg suda u Pančevu Kž1 83/24 od 25.04.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Pančevu K 748/21 od 13.03.2024.godine, okrivljena AA oglašena je krivom za krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, za koje joj je izrečena uslovna osuda kojom joj je utvrđena kazna zatvora u trajanju od četiri meseca i istovremeno određeno da se navedena kazna neće izvršiti ukoliko okrivljena u roku proveravanja u trajanju od jedne godine ne izvrši novo krivično delo.

Istom presudom, oštećeni BB je na osnovu člana 258. ZKP, upućen da imovinskopravni zahtev postavljen u neopredeljenom iznosu, ostvari u parnici. Pored toga, okrivljena je na osnovu člana 261. i 264. ZKP obavezana da plati troškove krivičnog postupka i to neuropsihijatrijskog veštačenja u visini od 20.000,00 dinara, kao i sudskog paušala u iznosu od 5.000,00 dinara, u roku od 30 dana od pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, kao i troškove na ime zastupanja oštećenog BB od strane punomoćnika, advokata, o čijoj visini će biti doneto naknadno rešenje, po pribavljanju troškovnika.

Presudom Višeg suda u Pančevu Kž1 83/24 od 25.04.2024. godine, delimično je usvojena žalba okrivljene AA, izjavljena putem branioca, pa je preinačena presuda Osnovnog suda u Pančevu K 748/21 od 13.03.2024.godine i to samo u delu odluke o krivičnoj sankciji, pa je okrivljenoj AA, sa ličnim podacima kao u spisima predmeta, izrečena uslovna osuda kojom joj je utvrđena kazna zatvora u trajanju od tri meseca i istovremeno određeno da se navedena kazna neće izvršiti ukoliko okrivljena u roku od jedne godine od pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo, dok je u preostalom delu odbijena kao neosnovana žalba okrivljene AA, izjavljena putem branioca, a prvostepena presuda Osnovnog suda u Pančevu K 748/21 od 13.03.2024.godine, u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene AA, advokat Petar Koković, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP i stav 2. tačka 1) ZKP, kao i povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude ili samo drugostepenu presudu i predmet vrati na ponovnu odluku ili suđenje prvostepenom ili drugostepenom sudu ili da preinači pobijane presude tako što će okrivljenu osloboditi od optužbe za navedeno krivično delo, kao i odrediti da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljene u podnetom zahtevu numeriše bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, navodima da je u toku dokaznog postupka prvostepeni sud izvršio uvid u izveštaj iz Kaznene evidencije za okrivljenu i da je uzeo kao otežavajuću okolnost raniju osuđivanost okrivljene, iako je u toku bio postupak sudske rehabilitacije za okrivljenu, pa su se stekli uslovi za brisanje osuda. Nakon donošenja prvostepene presude, Osnovni sud u Pančevu je rešenjem Kv 186/24 od 09.04.2024. godine, usvojio molbu okrivljene AA kojom je okrivljenoj data sudska rehabilitacija po pet navedenih presuda, te se okrivljena imala smatrati neosuđivanim licem. Navedenim postupanjem prvostepenog suda, po stavu branioca okrivljene, povređene su i odredbe zakona koje se odnose na krivičnu sankciju u smislu člana 439. tačka 3) ZKP.

Iste navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljene AA, advokat Petar Koković, isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeno veće - Višeg suda u Pančevu je našlo da su ti žalbeni navodi osnovani, pa je u tom delu prvostepenu presudu preinačio u pogledu odluke o krivičnoj sankciji i u obrazloženju presude Kž1 83/24 od 25.04.2024. godine je dao jasne i dovoljne razloge (strana 8, drugi stav drugostepene presude), koje razloge Vrhovni sud u svemu prihvata i, u smislu člana 491. stav 2. ZKP, na njih upućuje.

Imajući u vidu da je sud pravnog leka preinačio pobijanu presudu u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, povodom žalbenih navoda koje branilac ponavlja u zahtevu, to je Vrhovni sud zahtev u tom delu odbio kao neosnovan.

Pored toga, branilac okrivljene u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer se presude zasnivaju na dokazu na kome se ne mogu zasnivati i to izveštaju krim.tehničke dokumentacije sa SMS porukom. Branilac ističe u zahtevu da se presuda ne može zasnivati na snimku SMS poruke koja je pribavljena bez naredbe suda, s obzirom da je ovaj dokaz mogao biti izveden jedino shodno članu 152. stav 3. ZKP. Branilac obrazlaže svoj stav navodima da fotografisanje tekstualne sadržine sporne poruke koju je okrivljena uputila oštećenom, od strane PU Pančevo povodom zahteva za prikupljanje potrebnih obaveštenja od 10.01.2019.godine i dostavljanje ovakvog dokaza tužilaštvu, bez naredbe suda, predstavlja nezakonit dokaz na kome se presuda ne može zasnivati.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu se prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 152. stav 3. ZKP propisano je da se pretresanje uređaja za automatsku obradu podataka i opreme na kojoj se čuvaju ili mogu čuvati elektronski zapisi preduzima na osnovu naredbe suda i, po potrebi, uz pomoć stručnog lica.

U izreci prvostepene presude kojom je okrivljena AA oglašena krivom, navodi se da je okrivljena „dana ...2018. godine oštećenom, za koga je znala da mu je rođendan i da je napunio 47 godina, kao i da je njegov otac kada je napunio 48 godina sutradan preminuo, poslala poruku u kojoj je napisala „evo ja ću prva, nek ti se ispuni davnašnja želja da umreš kao tvoj tata VV u 48- moj, još godinu ćemo izdržati a ko će te pokopati ne znam, el opština, el deca. Ulepšaj svet...svojim odlaskom“.

Prvostepeni sud je na glavnom pretresu, između ostalog, izvršio uvid u fotografije SMS poruka mobilnog telefona u sklopu kriminalističko tehničke dokumentacije PU Pančevo od 13.02.2019. godine, koje su fotografisane od strane policije iz mobilnog telefona svedoka – oštećenog i koje predstavljaju deo spisa predmeta dostavljenih uz optužni akt. Po oceni Vrhovnog suda, ovakva dokazna radnja predstavlja uvid u sadržaj isprave, koja je deo krim.tehničke dokumentacije, a što je shodno odredbi člana 138. stav 1. ZKP predviđeno kao jedan od načina na koji se vrši dokazivanje ispravom. Za navednu dokaznu radnju nije potrebno ispunjenje uslova propisanih odredbom člana 152. stav 3. ZKP, kako se to neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene ističe, zbog čega je ovaj dokaz po načinu pribavljanja zakonit, a verodostojnost njegove sadržine je predmet ocene suda u sklopu ocene iskaza oštećenog, koji je taj dokaz dostavio policiji. Stoga, ni po svojoj sadržini ovaj dokaz nije nezakonit, kako se to neosnovano u zahtevu navodi.

Prema tome, Vrhovni sud neosnovanim ocenjuje navode zahteva branioca okrivljene kojima se ukazuje da je izvođenjem ovog dokaza i zasnivanjem pravnosnažne presude na istom, sud učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Ostalim navodima zahteva branilac okrivljene ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ali navedenu povredu obrazlaže opširnim činjeničnim utvrđenjima, analizom osećanja straha i ugroženosti na strani oštećenog, te isticanjem da nisu bili ispunjeni elementi bića krivičnog dela nasilje u porodici, na koji način branilac okrivljene osporava utvrđeno činjenično stanje, u smislu člana 440. ZKP.

Međutim, pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povreda zakona iz člana 440. ZKP, shodno odredbama člana 485. ZKP, nije predmet razmatranja od strane Vrhovnog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, pa se Vrhovni sud u razmatranje iste nije upuštao.

Branilac okrivljene u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, ali navedenu povredu ne obrazlaže, odnosno ne konkretizuje u čemu se navedena povreda sastoji.

Kako Vrhovni sud pravnosnažnu odluku i postupak koji je prethodio njenom donošenju ispituje samo u okviru razloga, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti u smislu člana 489. stav 1. ZKP i nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda istaknuta povreda zakona na koju se zahtevom samo ukazuje, to se ovaj sud u razmatranje i ocenu ove povrede, takođe nije upuštao.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti ocenio neosnovanim i, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković