Пресудом Вишег суда у Панчеву Кж1 83/24 од 25.04.2024. године, делимично је усвојена жалба окривљене АА, изјављена путем браниоца, па је преиначена пресуда Основног суда у Панчеву К 748/21 од 13.03.2024.године и то само у делу одлуке о кривичној санкцији, па је окривљеној АА, са личним подацима као у списима предмета, изречена условна осуда којом јој је утврђена казна затвора у трајању од три месеца и истовремено одређено да се наведена казна неће извршити уколико окривљена у року од једне године од правноснажности пресуде не изврши ново кривично дело, док је у преосталом делу одбијена као неоснована жалба окривљене АА, изјављена путем браниоца, а првостепена пресуда Основног суда у Панчеву К 748/21 од 13.03.2024.године, у непреиначеном делу потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљене АА, адвокат Петар Коковић, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП и став 2. тачка 1) ЗКП, као и повреде закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји поднети захтев, укине побијане пресуде или само другостепену пресуду и предмет врати на поновну одлуку или суђење првостепеном или другостепеном суду или да преиначи побијане пресуде тако што ће окривљену ослободити од оптужбе за наведено кривично дело, као и одредити да трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава суда.

Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљене Врховном јавном тужиоцу, у складу са одредбом члана 488. став 1. ЗКП, па је у седници већа коју је одржао без обавештења Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљене, сматрајући да њихово присуство, у смислу члана 488. став 2. ЗКП, није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет те је након оцене навода захтева, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Бранилац окривљене у поднетом захтеву нумерише битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, наводима да је у току доказног поступка првостепени суд извршио увид у извештај из Казнене евиденције за окривљену и да је узео као отежавајућу околност ранију осуђиваност окривљене, иако је у току био поступак судске рехабилитације за окривљену, па су се стекли услови за брисање осуда. Након доношења првостепене пресуде, Основни суд у Панчеву је решењем Кв 186/24 од 09.04.2024. године, усвојио молбу окривљене АА којом је окривљеној дата судска рехабилитација по пет наведених пресуда, те се окривљена имала сматрати неосуђиваним лицем. Наведеним поступањем првостепеног суда, по ставу браниоца окривљене, повређене су и одредбе закона које се односе на кривичну санкцију у смислу члана 439. тачка 3) ЗКП.

Исте наводе садржане у захтеву за заштиту законитости бранилац окривљене АА, адвокат Петар Коковић, истицао је и у жалби изјављеној против првостепене пресуде, а другостепено веће - Вишег суда у Панчеву је нашло да су ти жалбени наводи основани, па је у том делу првостепену пресуду преиначио у погледу одлуке о кривичној санкцији и у образложењу пресуде Кж1 83/24 од 25.04.2024. године је дао јасне и довољне разлоге (страна 8, други став другостепене пресуде), које разлоге Врховни суд у свему прихвата и, у смислу члана 491. став 2. ЗКП, на њих упућује.

Имајући у виду да је суд правног лека преиначио побијану пресуду у погледу одлуке о кривичној санкцији, поводом жалбених навода које бранилац понавља у захтеву, то је Врховни суд захтев у том делу одбио као неоснован.

Поред тога, бранилац окривљене у поднетом захтеву за заштиту законитости указује да је побијаним пресудама учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, јер се пресуде заснивају на доказу на коме се не могу заснивати и то извештају крим.техничке документације са СМС поруком. Бранилац истиче у захтеву да се пресуда не може заснивати на снимку СМС поруке која је прибављена без наредбе суда, с обзиром да је овај доказ могао бити изведен једино сходно члану 152. став 3. ЗКП. Бранилац образлаже свој став наводима да фотографисање текстуалне садржине спорне поруке коју је окривљена упутила оштећеном, од стране ПУ Панчево поводом захтева за прикупљање потребних обавештења од 10.01.2019.године и достављање оваквог доказа тужилаштву, без наредбе суда, представља незаконит доказ на коме се пресуда не може заснивати.

Изнети наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљене АА, по оцени Врховног суда, не могу се прихватити као основани, из следећих разлога:

Одредбом члана 152. став 3. ЗКП прописано је да се претресање уређаја за аутоматску обраду података и опреме на којој се чувају или могу чувати електронски записи предузима на основу наредбе суда и, по потреби, уз помоћ стручног лица.

У изреци првостепене пресуде којом је окривљена АА оглашена кривом, наводи се да је окривљена „дана ...2018. године оштећеном, за кога је знала да му је рођендан и да је напунио 47 година, као и да је његов отац када је напунио 48 година сутрадан преминуо, послала поруку у којој је написала „ево ја ћу прва, нек ти се испуни давнашња жеља да умреш као твој тата ВВ у 48- мој, још годину ћемо издржати а ко ће те покопати не знам, ел општина, ел деца. Улепшај свет...својим одласком“.

Првостепени суд је на главном претресу, између осталог, извршио увид у фотографије СМС порука мобилног телефона у склопу криминалистичко техничке документације ПУ Панчево од 13.02.2019. године, које су фотографисане од стране полиције из мобилног телефона сведока – оштећеног и које представљају део списа предмета достављених уз оптужни акт. По оцени Врховног суда, оваква доказна радња представља увид у садржај исправе, која је део крим.техничке документације, а што је сходно одредби члана 138. став 1. ЗКП предвиђено као један од начина на који се врши доказивање исправом. За наведну доказну радњу није потребно испуњење услова прописаних одредбом члана 152. став 3. ЗКП, како се то неосновано захтевом за заштиту законитости браниоца окривљене истиче, због чега је овај доказ по начину прибављања законит, а веродостојност његове садржине је предмет оцене суда у склопу оцене исказа оштећеног, који је тај доказ доставио полицији. Стога, ни по својој садржини овај доказ није незаконит, како се то неосновано у захтеву наводи.

Према томе, Врховни суд неоснованим оцењује наводе захтева браниоца окривљене којима се указује да је извођењем овог доказа и заснивањем правноснажне пресуде на истом, суд учинио битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП.

Осталим наводима захтева бранилац окривљене истиче повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, али наведену повреду образлаже опширним чињеничним утврђењима, анализом осећања страха и угрожености на страни оштећеног, те истицањем да нису били испуњени елементи бића кривичног дела насиље у породици, на који начин бранилац окривљене оспорава утврђено чињенично стање, у смислу члана 440. ЗКП.

Међутим, погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање, односно повреда закона из члана 440. ЗКП, сходно одредбама члана 485. ЗКП, није предмет разматрања од стране Врховног суда у поступку по захтеву за заштиту законитости, па се Врховни суд у разматрање исте није упуштао.

Бранилац окривљене у захтеву за заштиту законитости истиче и битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП, али наведену повреду не образлаже, односно не конкретизује у чему се наведена повреда састоји.

Како Врховни суд правноснажну одлуку и поступак који је претходио њеном доношењу испитује само у оквиру разлога, дела и правца побијања који су истакнути у захтеву за заштиту законитости у смислу члана 489. став 1. ЗКП и није овлашћен да по службеној дужности испитује у чему се конкретно огледа истакнута повреда закона на коју се захтевом само указује, то се овај суд у разматрање и оцену ове повреде, такође није упуштао.

Из изнетих разлога, Врховни суд је захтев за заштиту законитости оценио неоснованим и, на основу одредбе члана 491. став 1. и 2. ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Председник већа-судија

Маша Денић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Светлана Томић Јокић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић