.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Kzz 1056/2024
19.09.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Svetlane Tomić Jokić, predsednika veća, Bojane Paunović, Dijane Janković, Aleksandra Stepanovića i Slobodana Velisavljevića, članova veća, sa savetnikom Mašom Denić, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Mladena Vasića, podnetom protiv pravnosnažanih presuda Osnovnog suda u Vranju K 153/22 od 06.12.2023. godine i Višeg suda u Vranju Kž1 7/24 od 16.04.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 19.09.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Mladena Vasića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Vranju K 153/22 od 06.12.2023. godine i Višeg suda u Vranju Kž1 7/24 od 16.04.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju K 153/22 od 06.12.2023. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ i osuđen je na novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara, u koju mu se uračunava vreme provedeno u Policijskoj upravi u Vranju od 29.12.2021. godine od 10,00 sati do 30.12.2021. godine, a po rešenju o zadržavanju MUP Direkcije policije PU Vranje Ku 1153/21 LS 197/21 od 29.12.2021. godine, tako što se izjednačava jedan dan zadržavanja i 1.000,00 dinara, pa je okrivljeni dužan da plati novčanu kaznu u iznosu od 99.000,00 dinara u roku od 30 dana po pravnosnažnosti presude, a ukoliko ne plati novčanu kaznu u ostavljenom roku ista će biti zamenjena u kaznu zatvora, tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, s tim da kazna ne može biti duža od šest meseci.
Istom presudom, okrivljeni AA je obavezan na plaćanje sudskog paušala u iznosu od 5.000,00 dinara, troškova krivičnog postupka i to iznosa od 11.500,00 dinara na ime veštačenja, kao i 285.750,00 dinara na ime troškova krivičnog postupka na ime angažovanja punomoćnika oštećenog BB, sve u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Oštećeni BB je radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućen na parnicu.
Presudom Višeg suda u Vranju Kž1 7/24 od 16.04.2024. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, a presuda Osnovnog suda u Vranju K 153/22 od 06.12.2023. godine potvrđena, osim u delu odluke o troškovima krivičnog postupka, u kom delu je presuda usvajanjem žalbe branioca okrivljenog ukinuta i predmet vraćen u tom delu prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.
Branilac okrivljenog AA, advokat Mladen Vasić podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažnih presuda, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti kao osnovan i preinači pobijane presude tako što će okrivljenog AA osloboditi od optužbe za krivično delo iz člana 138. stav 1. KZ.
Vrhovni sud je u sednici veća, održanoj u smislu odredaba člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je nedozvoljen.
Odredbom člana 485. stav 1. tač. 1) ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, dok su stavom 4. navedenog člana propisani uslovi pod kojima okrivljeni, preko svog branioca, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i to takstativnim nabrajanjem povreda zakona (član 74., član 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tač. 7) do 10) i stav 2. tač. 1), člana 439. tač.1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP), koje mogu biti učinjene u prvostepenom i postupku pred apelacionim, odnosno drugostepenim sudom.
Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu formalno opredeljuje povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koja predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti. U zahtevu navodi da delo za koje je okrivljeni pravnosnažno osuđen nije krivično delo, odnosno da u opisanim radnjama u izreci prvostepene presude nema zakonskih obeležja krivičnog dela ugrožavanja sigurnosti. Branilac iznosi sopstvenu ocenu dokaza i osporava činjenična utvrđenja nižestepenih sudova u pogledu radnje izvršenja krivičnog dela, kao i utvrđenja suda da je okrivljeni kritičnom prilikom oštećenom uputio ozbiljne, objektivno ostvarive i konkretne pretnje da će napasti na život i telo oštećenog, te na osnovu sopstvene ocene dokaza zaključuje da je pogrešno primenjen krivični zakon jer u konkretnom slučaju nema krivičnog dela, odnosno kod oštećenog zbog izrečenih pretnju nije stvoren osećaj nesigurnosti i ugroženosti.
Međutim, polemišući sa činjeničnim stanjem utvrđenim u pobijanim pravnosnažnim presudama i iznošenjem ocene dokaza i zaključaka, koji su suprotni oceni, činjeničnim utvrđenima i zaključcima nižestepenih sudova, branilac zapravo ukazuje na pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno na povredu zakona iz člana 440. ZKP koja nije propisana članom 485. stav 4. ZKP kao dozvoljeni razlog za podnošenje zahteva, pa je stoga zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Mladena Vasića, nedozvoljen.
Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci rešenja.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Maša Denić, s.r. Svetlana Tomić Jokić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
