Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 738/16 od 03.06.2016. godine usvojena je žalba Osnovnog javnog tužioca u Vrbasu i preinačena prvostepena presuda u delu odluke o krivičnoj sankciji, u odnosu na okrivljenog S.D., tako što je Apelacioni sud u Novom Sadu okrivljenog S.D. za krivično delo teška krađa u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 1. tačka 1. u vezi člana 33. KZ, za koje je oglašen krivim prvostepenom presudom osudio na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine u koju mu je primenom člana 63. KZ uračunato i vreme provedeno u pritvoru od 22. do 23.12.2014. godine, dok je prvostepena presuda u nepreinačenom delu, ostala neizmenjena.

Protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 738/16 od 03.06.2016. godine, zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljenog S.D., adv. J.T., zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud pošto utvrdi da je na štetu okrivljenog povređen zakon, isti - zahtev usvoji i u odnosu na ovog okrivljenog preinači drugostepenu presudu u delu odluke o krivičnoj sankciji ili pak da istu ukine u delu u kojem se preinačava prvostepena odluka.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca po službenoj dužnosti okrivljenog S.D., adv. J.T., pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Odredbom člana 483. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, a odredbom stava 3. istog člana propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.

Odredbom člana 74. ZKP određeno je i taksativno nabrojano devet procesnih situacija u kojima okrivljeni mora imati branioca i do kada.

Odredbom člana 76. stav 1. ZKP pak određeno je da u tim procesnim slučajevima, ako okrivljeni ne izabere branioca ili bez njega ostane, branioca mu po službenoj dužnosti za dalji tok postupka, postavlja javni tužilac ili predsednik suda.

Navedenim odredbama, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, jasno je opredeljeno ne samo do kada okrivljeni mora imati branioca uopšte, nego i branioca koji mu je postavljen po službenoj dužnosti, a što je u konkretnom slučaju - okrivljenog S.D., imajući u vidu odredbu člana 74. tačka 2. ZKP „ako se postupak vodi zbog krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora od osam godina ili teža kazna - od prvog saslušanja, pa do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka“.

Donošenjem presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 738/16 od 03.06.2016. godine, pravnosnažno je okončan krivični postupak protiv okrivljenog S.D., čime je praktično prestao da egzistira i zakonski razlog iz člana 74. tačka 2) ZKP za određivanje branioca po službenoj dužnosti.

Zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac koji je okrivljenog S.D. branio po službenoj dužnosti do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka, pa ovaj branilac, imajući u vidu odredbu člana 483. stav 3. ZKP ne spada u krug lica koja mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog čega je njegov zahtev u smislu navedenih zakonskih odredbi nedozvoljen.

S`toga je Vrhovni kasacioni sud iz napred iznetih razloga zahtev za zaštitu zakonitosti branioca po službenoj dužnosti okrivljenog S.D., adv. J.T., odbacio kao nedozvoljen, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 483. stav 1. ZKP.

Sa svega izloženog, doneta je odluka kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                 Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković, s.r.                                                                                                 Nevenka Važić, s.r.