Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Кж1 738/16 од 03.06.2016. године усвојена је жалба Основног јавног тужиоца у Врбасу и преиначена првостепена пресуда у делу одлуке о кривичној санкцији, у односу на окривљеног С.Д., тако што је Апелациони суд у Новом Саду окривљеног С.Д. за кривично дело тешка крађа у саизвршилаштву из члана 204. став 1. тачка 1. у вези члана 33. КЗ, за које је оглашен кривим првостепеном пресудом осудио на казну затвора у трајању од једне године у коју му је применом члана 63. КЗ урачунато и време проведено у притвору од 22. до 23.12.2014. године, док је првостепена пресуда у непреиначеном делу, остала неизмењена.

Против правноснажне пресуде Апелационог суда у Новом Саду Кж1 738/16 од 03.06.2016. године, захтев за заштиту законитости поднела је бранилац окривљеног С.Д., адв. Ј.Т., због повреде закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, с`предлогом да Врховни касациони суд пошто утврди да је на штету окривљеног повређен закон, исти - захтев усвоји и у односу на овог окривљеног преиначи другостепену пресуду у делу одлуке о кривичној санкцији или пак да исту укине у делу у којем се преиначава првостепена одлука.

Врховни касациони суд је у седници већа размотрио списе предмета са захтевом за заштиту законитости браниоца по службеној дужности окривљеног С.Д., адв. Ј.Т., па је нашао:

Захтев за заштиту законитости је недозвољен.

Одредбом члана 483. став 1. Законика о кривичном поступку прописано је да захтев за заштиту законитости могу поднети Републички јавни тужилац, окривљени и његов бранилац, а одредбом става 3. истог члана прописано је да захтев за заштиту законитости окривљени може поднети искључиво преко браниоца.

Одредбом члана 74. ЗКП одређено је и таксативно набројано девет процесних ситуација у којима окривљени мора имати браниоца и до када.

Одредбом члана 76. став 1. ЗКП пак одређено је да у тим процесним случајевима, ако окривљени не изабере браниоца или без њега остане, браниоца му по службеној дужности за даљи ток поступка, поставља јавни тужилац или председник суда.

Наведеним одредбама, по ставу Врховног касационог суда, јасно је опредељено не само до када окривљени мора имати браниоца уопште, него и браниоца који му је постављен по службеној дужности, а што је у конкретном случају - окривљеног С.Д., имајући у виду одредбу члана 74. тачка 2. ЗКП „ако се поступак води због кривичног дела за које је прописана казна затвора од осам година или тежа казна - од првог саслушања, па до правноснажног окончања кривичног поступка“.

Доношењем пресуде Апелационог суда у Новом Саду Кж1 738/16 од 03.06.2016. године, правноснажно је окончан кривични поступак против окривљеног С.Д., чиме је практично престао да егзистира и законски разлог из члана 74. тачка 2) ЗКП за одређивање браниоца по службеној дужности.

Захтев за заштиту законитости поднео је бранилац који је окривљеног С.Д. бранио по службеној дужности до правноснажног окончања кривичног поступка, па овај бранилац, имајући у виду одредбу члана 483. став 3. ЗКП не спада у круг лица која могу поднети захтев за заштиту законитости, због чега је његов захтев у смислу наведених законских одредби недозвољен.

С`тога је Врховни касациони суд из напред изнетих разлога захтев за заштиту законитости браниоца по службеној дужности окривљеног С.Д., адв. Ј.Т., одбацио као недозвољен, а на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 483. став 1. ЗКП.

Са свега изложеног, донета је одлука као у изреци решења.

Записничар-саветник,                                                                                                 Председник већа-судија,

Зорица Стојковић, с.р.                                                                                                 Невенка Важић, с.р.