Istom presudom, okrivljeni je obavezan da u korist budžetskih sredstava suda plati iznos od 10.000,00 dinara na ime paušala, te da oštećenom BB na ime troškova postupka isplati iznos od 114.750,00 dinara, sve u roku od dva meseca od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom izvršenja.

Stavom dva iste presude, prema okrivljenom je na osnovu člana 422. tačka 1) ZKP odbijena optužba da je izvršio krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika.

Presudom Višeg suda u Valjevu Kž1 br.78/22 od 27.07.2022. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Valjevu i branioca okrivljenog AA – advokata Radoslava Tadića, a presuda Osnovnog suda u Valjevu K br.36/20 od 01.09.2021. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Radoslav Tadić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe, ili prema njemu odbiti optužbu, ili da pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je nižestepenim presudama učinjena povreda krivičnog zakona na štetu okrivljenog, jer je okrivljeni za produženo krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika već dva puta pravnosnažno osuđen, i to presudom Osnovnog suda u Valjevu K br.478/19 od 22.01.2020. godine i presudom istog suda K br.24/20 od 08.10.2020. godine. S tim u vezi, u zahtevu se ističe da je iz izreke ovih presuda vidljivo da je u pitanju istovetna radnja izvršenja, da su korišćene iste situacije, te da postoji jedinstvo mesta i prostora izvršenja dela, kao i da su sve radnje izvršene u vremenskoj povezanosti u toku avgusta, septembra i oktobra meseca 2018. godine, uz jedinstveni umišljaj okrivljenog, a zbog čega prema stavu branioca radnje izvršenja okrivljenog opisane u sve tri presude predstavljaju radnju izvršenja jednog produženog krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 1. KZ. Prema stavu branioca, shodno odredbi člana 61. stav 6. KZ, za novo krivično delo čija radnja predstavlja radnju izvršenja produženog krivičnog dela za koje je okrivljeni već pravnosnažno osuđen, moguće je voditi poseban krivični postupak samo u slučaju ako je postupak za tu radnju izvršenja pokrenut posle pravnosnažnosti osuđujuće presude, pa kako je okrivljeni sve radnje izvršenja falsifikovanja isprave izvršio u periodu od avgusta do oktobra meseca 2018. godine, i za sve ove radnje je postupak pokrenut pre donošenja pravnosnažnih presuda od 22.01.2020. godine i 08.10.2020. godine, sud je bio dužan da sve ove postupke spoji radi donošenja jedinstvene presude, što nije učinio, a na koji način je učinio navedenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, oglašavajući okrivljenog krivim za krivično delo za koje već pravnosnažno osuđen.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Neosnovani su navodi zahteva branioca okrivljenog kojima se ukazuje da je za novo krivično delo moguće voditi poseban krivični postupak samo u slučaju ako je postupak za tu radnju izvršenja pokrenut posle pravnosnažnosti osuđujuće presude, te da je sud bio dužan da sve postupke protiv okrivljenog spoji radi donošenja jedinstvene presude, imajući u vidu da iz odredbe člana 61. stav 6. KZ jasno proizilazi da krivično delo koje nije obuhvaćeno produženim krivičnim delom u pravnosnažnoj sudskoj presudi, bez obzira kada je otkriveno, predstavlja posebno krivično delo.

Naime, odredbom člana 61. stav 6. Krivičnog zakonika propisano je da krivično delo koje nije obuhvaćeno produženim krivičnim delom u pravnosnažnoj sudskoj presudi, predstavlja posebno krivično delo, odnosno ulazi u sastav posebnog produženog krivičnog dela.

Dakle, iako stoji činjenica da je okrivljeni za produženo krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 1. u vezi člana 61. KZ, već osuđen pravnosnažnim presudama Osnovnog suda u Valjevu K br.478/19 od 22.01.2020. godine i presudom istog suda K br.24/20 od 08.10.2020. godine, te da su sve radnje izvršene u vremenskoj povezanosti u toku avgusta, septembra i oktobra meseca 2018. godine, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se u konkretnom slučaju ne može raditi o jednom produženom krivičnom delu falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 1. u vezi člana 61. KZ, jer delo za koje je okrivljeni AA pobijanom pravnosnažnom presudom oglašen krivim nije obuhvaćeno ranijim produženim krivičnim delima.

Iz iznetih razloga, po oceni ovoga suda, branilac okrivljenog neosnovano zahtevom ukazuje da su nižestepene presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

U ostalom delu zahteva, u odnosu na krivično delo prevara iz člana 208. stav 1. KZ, branilac okrivljenog ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, smatrajući da u pogledu ovog krivičnog dela pravnosnažna presuda ne sadrži razloge, pa kako odredbom člana 485. stav 4. ZKP, koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji jer prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, to je podneti zahtev u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić