Истом пресудом, окривљени је обавезан да у корист буџетских средстава суда плати износ од 10.000,00 динара на име паушала, те да оштећеном ББ на име трошкова поступка исплати износ од 114.750,00 динара, све у року од два месеца од дана правноснажности пресуде, под претњом извршења.

Ставом два исте пресуде, према окривљеном је на основу члана 422. тачка 1) ЗКП одбијена оптужба да је извршио кривично дело фалсификовање исправе из члана 355. став 2. у вези става 1. Кривичног законика.

Пресудом Вишег суда у Ваљеву Кж1 бр.78/22 од 27.07.2022. године одбијене су као неосноване жалбе Основног јавног тужиоца у Ваљеву и браниоца окривљеног АА – адвоката Радослава Тадића, а пресуда Основног суда у Ваљеву К бр.36/20 од 01.09.2021. године, потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног АА – адвокат Радослав Тадић, због битне повреде одредаба кривичног закона из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд преиначи побијане пресуде тако што ће окривљеног ослободити од оптужбе, или према њему одбити оптужбу, или да побијане пресуде укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење.

Врховни касациони суд доставио је примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП, и у седници већа, коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, налазећи да њихово присуство не би било од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), након разматрања списа предмета и правноснажних пресуда против којих је захтев за заштиту законитости поднет, те по оцени навода у захтеву, нашао:

Захтев је неоснован у односу на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП, док је у осталом делу недозвољен.

Указујући на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП, бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости наводи да је нижестепеним пресудама учињена повреда кривичног закона на штету окривљеног, јер је окривљени за продужено кривично дело фалсификовање исправе из члана 355. став 1. у вези члана 61. Кривичног законика већ два пута правноснажно осуђен, и то пресудом Основног суда у Ваљеву К бр.478/19 од 22.01.2020. године и пресудом истог суда К бр.24/20 од 08.10.2020. године. С тим у вези, у захтеву се истиче да је из изреке ових пресуда видљиво да је у питању истоветна радња извршења, да су коришћене исте ситуације, те да постоји јединство места и простора извршења дела, као и да су све радње извршене у временској повезаности у току августа, септембра и октобра месеца 2018. године, уз јединствени умишљај окривљеног, а због чега према ставу браниоца радње извршења окривљеног описане у све три пресуде представљају радњу извршења једног продуженог кривичног дела фалсификовање исправе из члана 355. став 1. КЗ. Према ставу браниоца, сходно одредби члана 61. став 6. КЗ, за ново кривично дело чија радња представља радњу извршења продуженог кривичног дела за које је окривљени већ правноснажно осуђен, могуће је водити посебан кривични поступак само у случају ако је поступак за ту радњу извршења покренут после правноснажности осуђујуће пресуде, па како је окривљени све радње извршења фалсификовања исправе извршио у периоду од августа до октобра месеца 2018. године, и за све ове радње је поступак покренут пре доношења правноснажних пресуда од 22.01.2020. године и 08.10.2020. године, суд је био дужан да све ове поступке споји ради доношења јединствене пресуде, што није учинио, а на који начин је учинио наведену битну повреду одредаба кривичног поступка, оглашавајући окривљеног кривим за кривично дело за које већ правноснажно осуђен.

Изложене наводе захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног, Врховни касациони суд оцењује неоснованим.

Неосновани су наводи захтева браниоца окривљеног којима се указује да је за ново кривично дело могуће водити посебан кривични поступак само у случају ако је поступак за ту радњу извршења покренут после правноснажности осуђујуће пресуде, те да је суд био дужан да све поступке против окривљеног споји ради доношења јединствене пресуде, имајући у виду да из одредбе члана 61. став 6. КЗ јасно произилази да кривично дело које није обухваћено продуженим кривичним делом у правноснажној судској пресуди, без обзира када је откривено, представља посебно кривично дело.

Наиме, одредбом члана 61. став 6. Кривичног законика прописано је да кривично дело које није обухваћено продуженим кривичним делом у правноснажној судској пресуди, представља посебно кривично дело, односно улази у састав посебног продуженог кривичног дела.

Дакле, иако стоји чињеница да је окривљени за продужено кривично дело фалсификовање исправе из члана 355. став 1. у вези члана 61. КЗ, већ осуђен правноснажним пресудама Основног суда у Ваљеву К бр.478/19 од 22.01.2020. године и пресудом истог суда К бр.24/20 од 08.10.2020. године, те да су све радње извршене у временској повезаности у току августа, септембра и октобра месеца 2018. године, Врховни касациони суд налази да се у конкретном случају не може радити о једном продуженом кривичном делу фалсификовање исправе из члана 355. став 1. у вези члана 61. КЗ, јер дело за које је окривљени АА побијаном правноснажном пресудом оглашен кривим није обухваћено ранијим продуженим кривичним делима.

Из изнетих разлога, по оцени овога суда, бранилац окривљеног неосновано захтевом указује да су нижестепене пресуде донете уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП.

У осталом делу захтева, у односу на кривично дело превара из члана 208. став 1. КЗ, бранилац окривљеног указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, сматрајући да у погледу овог кривичног дела правноснажна пресуда не садржи разлоге, па како одредбом члана 485. став 4. ЗКП, која прописује разлоге због којих окривљени преко браниоца може поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке и поступка који јер претходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, то је поднети захтев у овом делу одбачен као недозвољен.

Са свега изложеног, а на основу одредбе члана 491. став 1. ЗКП у делу у којем је захтев одбијен као неоснован, а на основу члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП у делу у којем је захтев одбачен као недозвољен, донета је одлука као у изреци пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Председник већа-судија

Снежана Меденица, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Невенка Важић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић