Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Ivan Jelovac, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe zbog krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog održao sednicu veća, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), na kojoj je razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti, ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, navodima da u izreci prvostepene presude nije navedeno da je okrivljeni znao da je predmetna vozačka dozvola švajcarske broj ..., lažna, čime bi bila opisana krivica i navedene činjenice i okolnosti koje opredeljuju direktan umišljaj okrivljenog, vezano za izvršenje predmetnog krivičnog dela.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Odredbom člana 355. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je da ko napravi lažnu ili preinači pravu ispravu u nameri da se takva isprava upotrebi kao prava ili ko lažnu ili preinačenu ispravu upotrebi kao pravu ili nabavi radi upotrebe, kazniće se zatvorom do tri godine, dok je stavom 2. istog člana propisano da ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno u pogledu javne isprave, testamenta, menice, čeka, javne ili službene knjige ili druge knjige koja se mora voditi na osnovu zakona, učinilac će se kazniti zatvorom od tri meseca do pet godina.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iz činjeničnog opisa radnji izvršenja krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ, sadržanom u izreci prvostepene presude, proizilaze sva zakonska obeležja predmetnog krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnim presudama, i to kako objektivna obeležja koja se odnose na samu radnju izvršenja koja se sastoji u upotrebi lažne javne isprave i to švajcarske vozačke dozvole broj ..., izdate na ime „AA“, kao prave, a da obrazac vozačke dozvole nije bio originalan, tako i ona koja se tiču subjektivnog odnosa okrivljenog prema izvršenom delu, a odnose se na uračunljivost, umišljaj i svest okrivljenog o zabranjenosti dela. S tim u vezi su upravo i neosnovani navodi iz zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje da je prvostepeni sud učinio propust tako što nije naveo da okrivljeni nije znao da je predmetna vozačka dozvola lažna, jer je u izreci prvostepene presude navedeno da je okrivljeni kritičnom prilikom bio svestan svog dela čije izvršenje je hteo, kao i da je bio svestan zabranjenosti svog dela, što jasno opredeljuje postojanje umišljaja kod okrivljenog u odnosu na izvršenje predmetnog krivičnog dela, i jasno ukazuje na to da je znao da je predmetna vozačka dozvola lažna.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ocenio kao neosnovan u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Ostalim navodima zahteva branilac okrivljenog ukazuje na olakšavajuće okolnosti za koje smatra da ih sud nije pravilno i u dovoljnoj meri cenio prilikom odmeravanja kazne okrivljenom, kao i u vezi otežavajućih okolnosti na strani okrivljenog, čime ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, te pogrešnu primenu zakona (čl. 55. KZ) koju opet obrazlaže okolnostima od značaja za odmeravanje kazne.

Imajući u vidu da branilac okrivljenog nižestepene presude u ovom delu zahteva pobija zbog napred navedenih povreda zakona, a koje povrede odredaba ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud u ovom delu zahtev branioca okrivljenog ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, zahtev u odnosu na navedenu povredu zakona odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP, zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Predsednik veća – sudija

Zvezdana Govedarica Carić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić