Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног АА, адвокат Иван Јеловац, у смислу члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји као основан поднети захтев за заштиту законитости, преиначи побијане пресуде и окривљеног ослободи од оптужбе због кривичног дела фалсификовање исправе из члана 355. став 2. у вези става 1. КЗ.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Републичком јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку, те је без обавештења Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног одржао седницу већа, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), на којој је размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Бранилац окривљеног АА у захтеву за заштиту законитости, указује на повреду закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, наводима да у изреци првостепене пресуде није наведено да је окривљени знао да је предметна возачка дозвола швајцарске број ..., лажна, чиме би била описана кривица и наведене чињенице и околности које опредељују директан умишљај окривљеног, везано за извршење предметног кривичног дела.

Изнете наводе захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног којима се указује на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, Врховни касациони суд оцењује као неосноване.

Одредбом члана 355. став 1. Кривичног законика прописано је да ко направи лажну или преиначи праву исправу у намери да се таква исправа употреби као права или ко лажну или преиначену исправу употреби као праву или набави ради употребе, казниће се затвором до три године, док је ставом 2. истог члана прописано да ако је дело из става 1. овог члана учињено у погледу јавне исправе, тестамента, менице, чека, јавне или службене књиге или друге књиге која се мора водити на основу закона, учинилац ће се казнити затвором од три месеца до пет година.

По налажењу Врховног касационог суда, из чињеничног описа радњи извршења кривичног дела фалсификовање исправе из члана 355. став 2. у вези става 1. КЗ, садржаном у изреци првостепене пресуде, произилазе сва законска обележја предметног кривичног дела за које је окривљени оглашен кривим правноснажним пресудама, и то како објективна обележја која се односе на саму радњу извршења која се састоји у употреби лажне јавне исправе и то швајцарске возачке дозволе број ..., издате на име „АА“, као праве, а да образац возачке дозволе није био оригиналан, тако и она која се тичу субјективног односа окривљеног према извршеном делу, а односе се на урачунљивост, умишљај и свест окривљеног о забрањености дела. С тим у вези су управо и неосновани наводи из захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног којима се указује да је првостепени суд учинио пропуст тако што није навео да окривљени није знао да је предметна возачка дозвола лажна, јер је у изреци првостепене пресуде наведено да је окривљени критичном приликом био свестан свог дела чије извршење је хтео, као и да је био свестан забрањености свог дела, што јасно опредељује постојање умишљаја код окривљеног у односу на извршење предметног кривичног дела, и јасно указује на то да је знао да је предметна возачка дозвола лажна.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА оценио као неоснован у односу на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП.

Осталим наводима захтева бранилац окривљеног указује на олакшавајуће околности за које сматра да их суд није правилно и у довољној мери ценио приликом одмеравања казне окривљеном, као и у вези отежавајућих околности на страни окривљеног, чиме указује на повреду закона из члана 441. став 1. ЗКП, те погрешну примену закона (чл. 55. КЗ) коју опет образлаже околностима од значаја за одмеравање казне.

Имајући у виду да бранилац окривљеног нижестепене пресуде у овом делу захтева побија због напред наведених повреда закона, а које повреде одредаба ЗКП не представљају законске разлоге због којих је у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП дозвољено подношење захтева за заштиту законитости окривљеном и његовом браниоцу због повреде закона, то је Врховни касациони суд у овом делу захтев браниоца окривљеног оценио недозвољеним.

Са изнетих разлога, налазећи да побијаним пресудама није учињена повреда кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП на коју се неосновано указује захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног, Врховни касациони суд је на основу члана 491. став 1. ЗКП, захтев у односу на наведену повреду закона одбио као неоснован, док је у осталом делу на основу члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП и члана 485. став 4. ЗКП, захтев одбацио као недозвољен и одлучио као у изреци пресуде.

Записничар – саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Председник већа – судија

Звездана Говедарица Царић,с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Бата Цветковић,с.р.

За тачност отправка

управитељ писарнице

Марина Антонић