Takođe su, kao neosnovani ocenjeni i navodi branioca okrivljenog da su zapisnici o ispitivanju oštećenih BB i VV i svedoka GG u fazi istrage pred Osnovnim javnim tužilaštvom u Vranju u suprotnosti sa članom 300. stav 1. ZKP, iz koga razloga se imaju smatrati nezakonitim, obzirom da iz spisa predmeta proizilazi da je branilac okrivljenog advokat Veljko Arsić bio prisutan prilikom saslušanja oštećenog BB i VV i svedoka GG a što je sve konstatovano na zapisnicima o saslušanju sastavljenim pred Osnovnim javnim tužiocem u Vranju Kt.br.1501/16 od 16.05.2017. godine i od 30.05.2017. godine.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud nalazi da je prvostepeni sud u dokaznom postupku izveo dokaz na kojima se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku presuda može zasnivati, te da stoga nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju branilac okrivljenog neosnovano ukazuje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP navodeći da se događaj za koji je okrivljeni oglašen krivim odigrao u porodičnoj kući okrivljenog, u njegovoj sobi, a ne na javnom mestu i da oštećeni nisu prikupljali obaveštenja od prijavioca slučaja već su samo pazili da ne dođe do svađe između okrivljenog i prijavioca slučaja, te da nisu obavljali policijske poslove rasvetljavanja i otkrivanja krivičnog dela i prikupljanja obaveštenja pa samim tim ni okrivljeni nije mogao da izvrši krivično delo ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti jer nije imao u čemu da ih ometa.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Izrekom pravnosnažne presude Višeg suda u Vranju Kž1 52/23 od 30.06.2023. godine okrivljeni je oglašen krivim da je sa umišljajem i u stanju uračunljivosti napadom ometao službena lica u vršenju službene dužnosti i to oštećenog BB i oštećenog VV, obojica policijskih službenika PU u Vranju, na taj način što je prilikom intervencije navedenih policijskih službenika po prijavljenom slučaju nasilja u porodici od strane DD, prilikom obavljanja policijskog posla, otkrivanja i rasvetljavanja krivičnih dela, shodno članu 30. stav 3. tačka 2) Zakona o policiji i primene policijskih ovlašćenja prikupljanje obaveštenja u smislu člana 64. stav 2. tačka 6) istog zakona, u trenutku dok je GG, vođa patrole obavljao razgovor sa prijaviocem slučaja, bez ikakvog razloga obojicu oštećenih šutirao nogama u predelu njihovih nogu, zbog čega je od strane oštećenih najpre upozoren, a potom je upotrebljeno i sredstvo prinude – vezivanje ruku lisicama, usled kojih udaraca je ošt.BB naneo laku telesnu povredu u vidu nagnječenja leve potkolenice, a ošt.VV laku telesnu povredu u vidu kontuzije potkolenice levo, pri čemu je bio svestan zabranjenosti svog dela i hteo njegovo izvršenje.

Stoga po nalaženju ovoga suda, radnje koje su opisane u optužnom aktu javnog tužioca i za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim sadrže sve elemente krivičnog dela i to dva krivična dela napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. stav 2. u vezi stava 1. KZ za koja dela bi okrivljenog trebalo oglasiti krivim.

Međutim, kako je odredbama Krivičnog zakonika predviđeno da će se učinilac krivičnog dela napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. stav 2. u vezi stava 1. KZ („Sl. glasnik RS“, br. 72/09) kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina, a učinilac krivičnog dela ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 2. u vezi stava 1. Zakona o javnom redu i miru, za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim, kazniće se zatvorom od šest meseci do dve godine, to je krivično delo napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. stav 2. u vezi stava 1. KZ teže krivično delo od krivičnog dela za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim, pa bi po nalaženju ovoga suda, takva izmena presude bila na štetu okrivljenog.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud je zahtev branioca u odnosu na istaknute povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP ocenio neosnovanim.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je u ostalom delu nedozvoljen i nema propisan sadržaj.

Naime, branilac okrivljenog u zahtevu navodi i da je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, jer je izreka presude nerazumljiva. Takođe se navodi da sud nije odlučio o dokaznim predlozima odbrane na koji način se ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP u vezi člana 395. ZKP, kao i da drugostepeni sud nije obavestiio okrivljenog i branioca o danu i vremenu održavanja sednice veća, iako je to traženo žalbom, na koji način se ukazuje da je učinjena i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP u vezi člana 447. stav 2. ZKP. U zahtevu se ističe i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP iz razloga što je izreka presude protivrečna sama sebi a razlozi presude protivrečni izreci, te da presuda nema uopšte razloga a navedeni razlozi o činjenicama koje su predmet dokazivanja su potpuno nejasni i u znatnoj meri protivrečni, o činjenicama koje su predmet dokazivanja postoji znatna protivrečnost između onoga što se navodi u razlozima presude o sadržini isprava i zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava i zapisnika, kao što se ističe i povreda člana 440. stav 1. i 2. ZKP i osporava utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnim presudama i ocena dokaza data od strane suda davanjem sopstvene ocene izvedenih dokaza koja je potpuno drugačija od one date u pobijanim pravnosnažnim presudama.

Kako navedene povrede ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud, u ovom delu, zahtev branioca okrivljenog AA ocenio nedozvoljenim. U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ističe da je postupanjem suda povređen član 32. stav 1, 33. stav 5, 36. stav 1. i 2. Ustava Republike Srbije, a čime se u suštini ukazuje na povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP.

Kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, to se, prema odredbi člana 484. ZKP, uz zahtev mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskog prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, a koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima. Imajući u vidu da u konkretnom slučaju podnosilac zahteva za zaštitu zakonitosti uz zahtev nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to je Vrhovni sud našao da u pogledu ovih povreda zahtev za zaštitu zakonitosti nema propisan sadržaj.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Veljka Arsića, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev, u odnosu na navedene povrede odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP i člana 484. i 485. stav 4. ZKP, zahtev odbacio i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Milena Rašić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić