Такође су, као неосновани оцењени и наводи браниоца окривљеног да су записници о испитивању оштећених ББ и ВВ и сведока ГГ у фази истраге пред Основним јавним тужилаштвом у Врању у супротности са чланом 300. став 1. ЗКП, из кога разлога се имају сматрати незаконитим, обзиром да из списа предмета произилази да је бранилац окривљеног адвокат Вељко Арсић био присутан приликом саслушања оштећеног ББ и ВВ и сведока ГГ а што је све констатовано на записницима о саслушању састављеним пред Основним јавним тужиоцем у Врању Кт.бр.1501/16 од 16.05.2017. године и од 30.05.2017. године.

Имајући у виду наведено, Врховни суд налази да је првостепени суд у доказном поступку извео доказ на којима се по одредбама Законика о кривичном поступку пресуда може заснивати, те да стога није учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, на коју бранилац окривљеног неосновано указује у поднетом захтеву за заштиту законитости.

Бранилац окривљеног у поднетом захтеву истиче повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) и 2) ЗКП наводећи да се догађај за који је окривљени оглашен кривим одиграо у породичној кући окривљеног, у његовој соби, а не на јавном месту и да оштећени нису прикупљали обавештења од пријавиоца случаја већ су само пазили да не дође до свађе између окривљеног и пријавиоца случаја, те да нису обављали полицијске послове расветљавања и откривања кривичног дела и прикупљања обавештења па самим тим ни окривљени није могао да изврши кривично дело ометање службеног лица у вршењу службене дужности јер није имао у чему да их омета.

Изнети наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног АА се, по оцени Врховног суда, не могу прихватити као основани.

Изреком правноснажне пресуде Вишег суда у Врању Кж1 52/23 од 30.06.2023. године окривљени је оглашен кривим да је са умишљајем и у стању урачунљивости нападом ометао службена лица у вршењу службене дужности и то оштећеног ББ и оштећеног ВВ, обојица полицијских службеника ПУ у Врању, на тај начин што је приликом интервенције наведених полицијских службеника по пријављеном случају насиља у породици од стране ДД, приликом обављања полицијског посла, откривања и расветљавања кривичних дела, сходно члану 30. став 3. тачка 2) Закона о полицији и примене полицијских овлашћења прикупљање обавештења у смислу члана 64. став 2. тачка 6) истог закона, у тренутку док је ГГ, вођа патроле обављао разговор са пријавиоцем случаја, без икаквог разлога обојицу оштећених шутирао ногама у пределу њихових ногу, због чега је од стране оштећених најпре упозорен, а потом је употребљено и средство принуде – везивање руку лисицама, услед којих удараца је ошт.ББ нанео лаку телесну повреду у виду нагњечења леве потколенице, а ошт.ВВ лаку телесну повреду у виду контузије потколенице лево, при чему је био свестан забрањености свог дела и хтео његово извршење.

Стога по налажењу овога суда, радње које су описане у оптужном акту јавног тужиоца и за које је окривљени правноснажно оглашен кривим садрже све елементе кривичног дела и то два кривична дела напад на службено лице у вршењу службене дужности из члана 323. став 2. у вези става 1. КЗ за која дела би окривљеног требало огласити кривим.

Међутим, како је одредбама Кривичног законика предвиђено да ће се учинилац кривичног дела напад на службено лице у вршењу службене дужности из члана 323. став 2. у вези става 1. КЗ („Сл. гласник РС“, бр. 72/09) казнити затвором од шест месеци до пет година, а учинилац кривичног дела ометање службеног лица у вршењу службене дужности из члана 23. став 2. у вези става 1. Закона о јавном реду и миру, за које је окривљени правноснажно оглашен кривим, казниће се затвором од шест месеци до две године, то је кривично дело напад на службено лице у вршењу службене дужности из члана 323. став 2. у вези става 1. КЗ теже кривично дело од кривичног дела за које је окривљени правноснажно оглашен кривим, па би по налажењу овога суда, таква измена пресуде била на штету окривљеног.

Имајући у виду наведено, Врховни суд је захтев браниоца у односу на истакнуте повреде закона из члана 439. тачка 1) и 2) ЗКП оценио неоснованим.

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА је у осталом делу недозвољен и нема прописан садржај.

Наиме, бранилац окривљеног у захтеву наводи и да је учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 11) ЗКП, јер је изрека пресуде неразумљива. Такође се наводи да суд није одлучио о доказним предлозима одбране на који начин се указује и на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 3) ЗКП у вези члана 395. ЗКП, као и да другостепени суд није обавестиио окривљеног и браниоца о дану и времену одржавања седнице већа, иако је то тражено жалбом, на који начин се указује да је учињена и битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 3) ЗКП у вези члана 447. став 2. ЗКП. У захтеву се истиче и битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП из разлога штo је изрека пресуде противречна сама себи а разлози пресуде противречни изреци, те да пресуда нема уопште разлога а наведени разлози о чињеницама које су предмет доказивања су потпуно нејасни и у знатној мери противречни, о чињеницама које су предмет доказивања постоји знатна противречност између онога што се наводи у разлозима пресуде о садржини исправа и записника о исказима датим у поступку и самих тих исправа и записника, као што се истиче и повреда члана 440. став 1. и 2. ЗКП и оспорава утврђено чињенично стање у правноснажним пресудама и оцена доказа дата од стране суда давањем сопствене оцене изведених доказа која је потпуно другачија од оне дате у побијаним правноснажним пресудама.

Како наведене повреде не представљају законске разлоге због којих је, у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП, дозвољено подношење захтева за заштиту законитости окривљеном и његовом браниоцу због повреде закона, то је Врховни суд, у овом делу, захтев браниоца окривљеног АА оценио недозвољеним. У поднетом захтеву за заштиту законитости бранилац окривљеног истиче да је поступањем суда повређен члан 32. став 1, 33. став 5, 36. став 1. и 2. Устава Републике Србије, а чиме се у суштини указује на повреду закона из члана 485. став 1. тачка 3) ЗКП.

Када се захтев за заштиту законитости подноси из разлога прописаних одредбом члана 485. став 1. тачка 3) ЗКП, то се, према одредби члана 484. ЗКП, уз захтев мора доставити и одлука Уставног суда или Европског суда за људска права којом је утврђена повреда људског права и слободе окривљеног или другог учесника у поступку, а које је зајемчено Уставом или Европском конвенцијом о заштити људских права и основних слобода и додатним протоколима. Имајући у виду да у конкретном случају подносилац захтева за заштиту законитости уз захтев није доставио одлуку Уставног суда или Европског суда за људска права, то је Врховни суд нашао да у погледу ових повреда захтев за заштиту законитости нема прописан садржај.

Са изнетих разлога, налазећи да побијаним пресудама није учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП и повреде кривичног закона из члана 439. тачка 1) и 2) ЗКП, на које се неосновано указује захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Вељка Арсића, Врховни суд је на основу члана 491. став 1. ЗКП захтев, у односу на наведене повреде одбио као неоснован, док је у осталом делу, на основу члана 487. став 1. тачка 2) и 3) ЗКП и члана 484. и 485. став 4. ЗКП, захтев одбацио и одлучио као у изреци пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Председник већа-судија

Весна Зарић,с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Милена Рашић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић