U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević Tomić i Sonje Pavlović, članova veća, sa savetnikom Tatjanom Milenković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljene P.K., zbog krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene P.K., advokata U.S., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Mionici K br.194/14 od 14.05.2015. godine i Višeg suda u Valjevu Kž1 br.202/15 od 23.09.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 22.12.2015. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene P.K., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Mionici K br.194/14 od 14.05.2015. godine i Višeg suda u Valjevu Kž1 br.202/15 od 23.09.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Mionici K br.194/14 od 14.05.2015. godine okrivljena P.K. oglašena je krivom zbog izvršenja krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ, za koje je izrečena uslovna osuda tako što je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 8 meseci i istovremeno određeno da se kazna neće izvršiti ukoliko okrivljena za vreme od 2 godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo.

Istom presudom obavezana je okrivljena P.K. da na ime paušalnih troškova plati iznos od 4.000,00 dinara u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude na račun Osnovnog suda u Mionici.

Presudom Višeg suda u Valjevu Kž1 br.202/15 od 23.09.2015. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljene P.K., a presuda Osnovnog suda u Mionici K br.194/14 od 14.05.2015. godine, je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene P.K., advokat U.S., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, dok iz obrazloženja proizilazi da je isti podnet zbog povrede zakona iz člana 439. tač. 1. i 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, preinači prvostepenu i drugostepenu presudu i donese oslobađajuću presudu.

Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 487. i 488. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene P.K. je neosnovan.

Branilac okrivljene P.K. u svom zahtevu navodi da se u radnjama okrivljene ne stiču bitni elementi krivičnog dela za koje je oglašena krivom obzirom da okrivljena nije ni sebi i drugom pribavila nikakvu korist, nije nanela štetu niti je povredila prava drugog, pa je pogrešno primenjen član 359. KZ.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pravilan je stav prvostepenog i drugostepenog suda da je okrivljena P.K. izvršila krivično delo zloupotrebe službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ i da se u njenim radnjama stiču svi subjektivni i objektivni elementi navedenog krivičnog dela, obzirom da je u vreme, na način i na mestu bliže opisano u izreci prvostepene presude, kao službeno lice, vršenjem svoje službene dužnosti, pribavila drugom korist, pri čemu je bila sposobna da shvati značaj svoga dela i upravlja svojim postupcima, htela izvršenje dela i bila svesna zabranjenosti svoga dela, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene neosnovani.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                             Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                       Dragiša Đorđević, s.r.