У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија Драгише Ђорђевића, председника већа, Зорана Таталовића, Радмиле Драгичевић-Дичић, Маје Ковачевић Томић и Соње Павловић, чланова већа, са саветником Татјаном Миленковић, као записничарем, у кривичном предмету окривљене П.К., због кривичног дела злоупотребе службеног положаја из члана 359. став 1. КЗ, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљене П.К., адвоката У.С., поднетом против правноснажних пресуда Основног суда у Мионици К бр.194/14 од 14.05.2015. године и Вишег суда у Ваљеву Кж1 бр.202/15 од 23.09.2015. године, у седници већа одржаној дана 22.12.2015. године, једногласно је донео

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ, као неоснован захтев за заштиту законитости браниоца окривљене П.К., поднет против правноснажних пресуда Основног суда у Мионици К бр.194/14 од 14.05.2015. године и Вишег суда у Ваљеву Кж1 бр.202/15 од 23.09.2015. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Мионици К бр.194/14 од 14.05.2015. године окривљена П.К. оглашена је кривом због извршења кривичног дела злоупотребе службеног положаја из члана 359. став 1. КЗ, за које је изречена условна осуда тако што је утврђена казна затвора у трајању од 8 месеци и истовремено одређено да се казна неће извршити уколико окривљена за време од 2 године од дана правноснажности пресуде не учини ново кривично дело.

Истом пресудом обавезана је окривљена П.К. да на име паушалних трошкова плати износ од 4.000,00 динара у року од 15 дана по правноснажности пресуде на рачун Основног суда у Мионици.

Пресудом Вишег суда у Ваљеву Кж1 бр.202/15 од 23.09.2015. године одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљене П.К., а пресуда Основног суда у Мионици К бр.194/14 од 14.05.2015. године, је потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљене П.К., адвокат У.С., због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1. ЗКП, док из образложења произилази да је исти поднет због повреде закона из члана 439. тач. 1. и 2. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји поднети захтев, преиначи првостепену и другостепену пресуду и донесе ослобађајућу пресуду.

Разматрајући захтев за заштиту законитости на седници већа одржаној сходно одредбама члана 487. и 488. ЗКП, Врховни касациони суд је нашао да је захтев изјављен од овлашћеног лица, благовремен и дозвољен.

Након што је примерак захтева за заштиту законитости у смислу члана 488. став 1. ЗКП-а доставио јавном тужиоцу, Врховни касациони суд је одржао седницу већа о којој није обавештавао јавног тужиоца и браниоца, јер веће није нашло да би њихово присуство било од значаја за доношење одлуке. На седници већа Врховни касациони суд је размотрио списе предмета, са пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљене П.К. је неоснован.

Бранилац окривљене П.К. у свом захтеву наводи да се у радњама окривљене не стичу битни елементи кривичног дела за које је оглашена кривом обзиром да окривљена није ни себи и другом прибавила никакву корист, није нанела штету нити је повредила права другог, па је погрешно примењен члан 359. КЗ.

По налажењу Врховног касационог суда, правилан је став првостепеног и другостепеног суда да је окривљена П.К. извршила кривично дело злоупотребе службеног положаја из члана 359. став 1. КЗ и да се у њеним радњама стичу сви субјективни и објективни елементи наведеног кривичног дела, обзиром да је у време, на начин и на месту ближе описано у изреци првостепене пресуде, као службено лице, вршењем своје службене дужности, прибавила другом корист, при чему је била способна да схвати значај свога дела и управља својим поступцима, хтела извршење дела и била свесна забрањености свога дела, па су супротни наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљене неосновани.

Из напред наведених разлога донета је одлука као у изреци на основу одредбе члана 491. став 1. ЗКП.

Записничар-саветник,                                                                             Председник већа-судија,

Татјана Миленковић, с.р.                                                                       Драгиша Ђорђевић, с.р.