Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti braniocu okrivljenog AA, advokatu Mariji Ivanović shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz 946/22 od 22.09.2022. godine, je neosnovan.

Republički javni tužilac u podnetom zahtevu navodi da su nižestepeni sudovi, insistirajući na nedostatku dokaza-ispitivanju oštećenog u pretkrivičnom postupku, u smislu člana 338. stav 1. tačka 3) ZKP, zaključili da nema dovoljno dokaza za opravdanu sumnju da je okrivljeni učinio krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, ali kako se prema navodima tužioca, obrazloženja pobijanih rešenja odnose na analizu zakonom propisanih elemenata tog krivičnog dela, to su razlozi dati u pravnosnažnim rešenjima protivrečni kako izreci tako i međusobno i potpuno nejasni, čime je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Postojanje bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, tužilac obrazlaže navodima da se izreka prvostepenog rešenja i obrazloženje drugostepenog rešenja odnose na optužni predlog VJT u Beogradu Kto Vtk 65/21 od 19.10.2021. godine, koji ne postoji u spisima predmeta, što izreku pravnosnažne odluke čini nerazumljivom, jer je nejasno u odnosu na koji optužni akt su ove odluke donete, posebno imajući u vidu da prvostepeni sud u obrazloženju rešenja vrši analizu optužnog predloga Kto Vtk 95/21 od 19.10.2021. godine.

Izloženi navodi zahteva, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu osnovani.

Izrekom pobijanog prvostepenog rešenja odbijen je optužni predlog VJT u Beogradu Kto Vtk 95/21 od 19.10.2021. godine (koji je usled očigledne omaške prilikom izrade pismenog otpravka pogrešno označen kao Kto Vtk 65/21 od 19.10.2021. godine), podnet protiv okrivljenog AA zbog krivičnog dela iz člana 138. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika. Ovu odluku sud je doneo u fazi ispitivanja optužnog akta, primenom odredbe člana 503. u vezi člana 338. stav 1. tačka 3) ZKP, navodeći u obrazloženju odluke da nema dovoljno dokaza za opravdanu sumnju da je okrivljeni učinio delo koje je predmet optužbe, jer nema nijednog dokaza koji bi ukazivali na to da je radnja okrivljenog izazvala posledicu, osećaj nesigurnosti i ugroženosti tj. ugroženost pasivnog subjekta.

Ovako dati razlozi, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nedvosmisleno upućuju na osnov iz člana 338. stav 1. tačka 3) ZKP za odbijanje optužnog akta primenom člana 503. ZKP, koji je naveden u obrazloženju rešenja.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su razlozi navedeni u obrazloženju prvostepenog rešenja u potpunom skladu sa izrekom tog rešenja i da je taj sud ceneći samo sadržinu optužnog akta, određeno i potpuno izneo na osnovu čega je utvrdio postojanje razloga iz člana 338. stav 1. tačka 3) ZKP i za svoju odluku, dao jasne i neprotivrečne razloge, pa su navodi zahteva Republičkog javnog tužioca u pogledu učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2.tačka 2) ZKP, ocenjeni neosnovanim.

Zahtev za zaštitu zakonitosti neosnovan je i u delu u kome tužilac ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, jer po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nedostaci koje tužilac navodi u podnetom zahtevu, a koji se odnose na različito označene brojeve optužnog akta, predstavljaju očiglednu tehničku omašku prilikom izrade pismenog otpravka, koji se u svakom momentu mogu ispraviti rešenjem, a koji, imajući u vidu sadržinu pobijanih pravnosnažnih odluka, ne dovode u pitanje razumljivost izreke rešenja, jer je iz svih podataka jasno o kojem optužnom aktu i kojoj sudskoj odluci se radi.

Stoga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da pravnosnažnim rešenjima čije ispitivanje zakonitosti je predmet zahteva, nisu učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP, na koje se zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje.

Neosnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu odredbe člana 503. ZKP u vezi člana 138. stav 1. tačka 3) Krivičnog zakonika i s tim u vezi ukazuje i na presudu Vrhovnog kasacionog suda Kzz 59/2011 od 31.08.2011. godine.

U pobijanim odlukama prvostepenog i drugostepenog suda razlog odbijanja optužnog akta po članu 503. ZKP je – da nema dovoljno dokaza koji bi ukazivali da je usled radnje okrivljenog nastupila posledica krivičnog dela koje je predmet optužbe. Ocena dovoljnosti dokaza je razlog za primenu odredbe člana 503. stav 1. ZKP kada sud utvrdi da nema mesta optužbi zbog postojanja razloga iz člana 338. stav 1. ZKP, koja odredba u tački 3) podrazumeva zaključak suda da nema dovoljno dokaza za opravdanu sumnju da je okrivljeni učinio krivično delo koje je predmet optužbe. S toga, u prvostepenom i drugostepenom postupku nije učinjena povreda odredbe člana 503. stav 1. ZKP u vezi člana 138. stav 1. tačka 3) ZKP, a pitanje utvrđivanja činjeničnog stanja predstavljalo bi ukazivanje na povredu odredbe člana 440. stav 1. ZKP koja, prema odredbi člana 485. ZKP, nije predviđena kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.

S druge strane, u odluci Vrhovnog kasacionog suda Kzz 59/2011 od 31.08.2011. godine, sudovi su se bavili pitanjem da li je delo koje je predmet optužbe krivično delo iz člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika, što je sasvim različito pitanje, pa je neosnovano ukazivanje javnog tužioca na neujednačenu sudsku praksu.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić