Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 1109/2022
27.10.2022. година
Београд
У ИМЕ НАРОДА
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Биљане Синановић, председника већа, Радмиле Драгичевић Дичић, Светлане Томић Јокић, Бојане Пауновић и Дубравке Дамјановић, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Андреом Јаковљевић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела угрожавање сигуности из члана 138. став 3. у вези става 1. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Ктз 946/22 од 22.09.2022. године, поднетом против правноснажних решења Вишег суда у Београду Кпо3 100/21 од 28.02.2022. године и Апелационог суда у Београду Кж2-По3 19/22 од 29.03.2022. године, у седници већа одржаној дана 27.10.2022. године, већином гласова, донео је
П Р Е С У Д У
ОДБИЈА СЕ као неоснован захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Ктз 946/22 од 22.09.2022. године, поднет против правноснажних решења Вишег суда у Београду Кпо3 100/21 од 28.02.2022. године и Апелационог суда у Београду Кж2-По3 19/22 од 29.03.2022. године.
О б р а з л о ж е њ е
Решењем Вишег суда у Београду КПо3 100/21 од 28.02.2022. године одбијен је оптужни предлог Вишег јавног тужиоца у Београду Кто Втк 95/21 од 19.10.2021. године, према окривљеном АА због кривичног дела из члана 138. став 3. у вези става 1. Кривичног законика.
Решењем Апелационог суда у Београду Кж2-По3 19/22 од 29.03.2022. године одбијена је као неоснована жалба Вишег јавног тужиоца у Београду, изјављена против решења Вишег суда у Београду КПо3 100/21 од 28.02.2022. године.
Против наведених правноснажних решења Републички јавни тужилац поднео је захтев за заштиту законитости Ктз 946/22 од 22.09.2022. године, због повреде закона из члана 503. став 1. ЗКП у вези са чланом 338. став 1. тачка 3) ЗКП и чланом 138. став 3. у вези става 1. Кривичног законика и битних повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 11) и став 2. тачка 2) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји поднети захтев као основан и утврди да је побијаним решењима повређен закон у корист окривљеног.
Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоцу окривљеног АА, адвокату Марији Ивановић сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештења Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажна решења против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода изнетих у захтеву, нашао:
Захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Ктз 946/22 од 22.09.2022. године, је неоснован.
Републички јавни тужилац у поднетом захтеву наводи да су нижестепени судови, инсистирајући на недостатку доказа-испитивању оштећеног у преткривичном поступку, у смислу члана 338. став 1. тачка 3) ЗКП, закључили да нема довољно доказа за оправдану сумњу да је окривљени учинио кривично дело угрожавање сигурности из члана 138. став 3. у вези става 1. Кривичног законика, али како се према наводима тужиоца, образложења побијаних решења односе на анализу законом прописаних елемената тог кривичног дела, то су разлози дати у правноснажним решењима противречни како изреци тако и међусобно и потпуно нејасни, чиме је учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП. Постојање битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 11) ЗКП, тужилац образлаже наводима да се изрека првостепеног решења и образложење другостепеног решења односе на оптужни предлог ВЈТ у Београду Кто Втк 65/21 од 19.10.2021. године, који не постоји у списима предмета, што изреку правноснажне одлуке чини неразумљивом, јер је нејасно у односу на који оптужни акт су ове одлуке донете, посебно имајући у виду да првостепени суд у образложењу решења врши анализу оптужног предлога Кто Втк 95/21 од 19.10.2021. године.
Изложени наводи захтева, по оцени Врховног касационог суда, нису основани.
Изреком побијаног првостепеног решења одбијен је оптужни предлог ВЈТ у Београду Кто Втк 95/21 од 19.10.2021. године (који је услед очигледне омашке приликом израде писменог отправка погрешно означен као Кто Втк 65/21 од 19.10.2021. године), поднет против окривљеног АА због кривичног дела из члана 138. став 3. у вези става 1. Кривичног законика. Ову одлуку суд је донео у фази испитивања оптужног акта, применом одредбе члана 503. у вези члана 338. став 1. тачка 3) ЗКП, наводећи у образложењу одлуке да нема довољно доказа за оправдану сумњу да је окривљени учинио дело које је предмет оптужбе, јер нема ниједног доказа који би указивали на то да је радња окривљеног изазвала последицу, осећај несигурности и угрожености тј. угроженост пасивног субјекта.
Овако дати разлози, по оцени Врховног касационог суда, недвосмислено упућују на основ из члана 338. став 1. тачка 3) ЗКП за одбијање оптужног акта применом члана 503. ЗКП, који је наведен у образложењу решења.
Врховни касациони суд налази да су разлози наведени у образложењу првостепеног решења у потпуном складу са изреком тог решења и да је тај суд ценећи само садржину оптужног акта, одређено и потпуно изнео на основу чега је утврдио постојање разлога из члана 338. став 1. тачка 3) ЗКП и за своју одлуку, дао јасне и непротивречне разлоге, па су наводи захтева Републичког јавног тужиоца у погледу учињене битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2.тачка 2) ЗКП, оцењени неоснованим.
Захтев за заштиту законитости неоснован је и у делу у коме тужилац указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 11) ЗКП, јер по оцени Врховног касационог суда, недостаци које тужилац наводи у поднетом захтеву, а који се односе на различито означене бројеве оптужног акта, представљају очигледну техничку омашку приликом израде писменог отправка, који се у сваком моменту могу исправити решењем, а који, имајући у виду садржину побијаних правноснажних одлука, не доводе у питање разумљивост изреке решења, јер је из свих података јасно о којем оптужном акту и којој судској одлуци се ради.
Стога, Врховни касациони суд налази да правноснажним решењима чије испитивање законитости је предмет захтева, нису учињене битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 11) и став 2. тачка 2) ЗКП, на које се захтевом за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца указује.
Неосновано се у захтеву за заштиту законитости указује на повреду одредбе члана 503. ЗКП у вези члана 138. став 1. тачка 3) Кривичног законика и с тим у вези указује и на пресуду Врховног касационог суда Кзз 59/2011 од 31.08.2011. године.
У побијаним одлукама првостепеног и другостепеног суда разлог одбијања оптужног акта по члану 503. ЗКП је – да нема довољно доказа који би указивали да је услед радње окривљеног наступила последица кривичног дела које је предмет оптужбе. Оцена довољности доказа је разлог за примену одредбе члана 503. став 1. ЗКП када суд утврди да нема места оптужби због постојања разлога из члана 338. став 1. ЗКП, која одредба у тачки 3) подразумева закључак суда да нема довољно доказа за оправдану сумњу да је окривљени учинио кривично дело које је предмет оптужбе. С тога, у првостепеном и другостепеном поступку није учињена повреда одредбе члана 503. став 1. ЗКП у вези члана 138. став 1. тачка 3) ЗКП, а питање утврђивања чињеничног стања представљало би указивање на повреду одредбе члана 440. став 1. ЗКП која, према одредби члана 485. ЗКП, није предвиђена као разлог за подношење захтева за заштиту законитости.
С друге стране, у одлуци Врховног касационог суда Кзз 59/2011 од 31.08.2011. године, судови су се бавили питањем да ли је дело које је предмет оптужбе кривично дело из члана 138. став 1. Кривичног законика, што је сасвим различито питање, па је неосновано указивање јавног тужиоца на неуједначену судску праксу.
Са изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 491. став 1. ЗКП одлучио као у изреци ове пресуде.
Записничар-саветник, Председник већа-судија,
Андреа Јаковљевић,с.р. Биљана Синановић,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић