.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 112/2016
17.02.2016. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Biljane Sinanović, Milunke Cvetković, Gorana Čavline i Radoslava Petrovića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Milom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenih Ž.J. i dr, zbog krivičnog dela samovlašće iz člana 330. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Ž.J. i D.J., adv. S.M., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Somboru 5K 595/13 od 06.10.2015. godine i Višeg suda u Somboru Kž1 108/15 od 26.10.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 17.02.2016. godine, jednoglasno, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Ž.J. i D.J., adv. S.M., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Somboru 5K 595/13 od 06.10.2015. godine i Višeg suda u Somboru Kž1 108/15 od 26.10.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Somboru 5K 595/13 od 06.10.2015. godine, okrivljeni Ž.J. oglašen je krivim zbog krivičnog dela samovlašće iz člana 330. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, za koje mu je izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od tri meseca i istovremeno određeno da se ova kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od dve godine od dana pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo, a okrivljeni D.J. oglašen je krivim zbog krivičnog dela samovlašće iz člana 330. stav 1. u vezi člana 34. Krivičnog zakonika za koje mu je izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od tri meseca i istovremeno određeno da se ovako utvrđena kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od jedne godine po pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo.
Oštećena ED „S.“ S. u smislu člana 258. ZKP upućena je na parnicu radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva.
Na osnovu člana 264. stav 1. ZKP okrivljeni Ž.J. i D.J. obavezani su da plate troškove sudskog paušala u iznosu od 2.000,00 dinara u roku od tri meseca od dana pravosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Presudom Višeg suda u Somboru Kž1 108/15 od 26.10.2015. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenih Ž.J. i D.J., adv. S.M., i presuda Osnovnog suda u Somboru 5K 595/13 od 06.10.2015. godine, potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenih Ž.J. i D.J., adv. S.M., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i pobijane presude preinači.
Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Ž.J. i D.J., adv. S.M. je neosnovan.
Branilac okrivljenih Ž.J. i D.J., adv. S.M., u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da su pobijane pravnosnažne presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, na štetu okrivljenih, nalazeći da je u odnosu na dela za koja su okrivljeni oglašeni krivim, pravnosnažnim presudama nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja.
Ovi navodi zahteva nisu osnovani jer su okrivljeni Ž.J. i D.J., oglašeni krivim da su predmetna krivična dela izvršili u vremenskom periodu od 22.06.2011. godine do 28.10.2011. godine, i da je za navedena krivična dela propisana novčana kazna ili kazna zatvora do jedne godine, pa bi u smislu odredbe člana 103. tačka 6. i člana 104. stav 6. KZ apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja za navedena krivična dela nastupila dana 28.10.2015. godine, dakle, nakon donošenja presude Višeg suda u Somboru Kž1 108/15 od 26.10.2015. godine.
Stoga su neosnovani suprotni navodi branioca okrivljenog, kojima se ukazuje da su pravnosnažne presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.
Pri tome, po nalaženju ovog suda za ocenu da li je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja relevantno je vreme izvršenja krivičnog dela označeno u izreci pravnosnažne presude, tako da su navodi - u zahtevu da se okrivljeni D.J. iselio iz stambenog objekta dana 29.09.2011. godine, te da je „samovlasno“ priključivanje moglo da bude izvršeno samo u periodu od 22.06.2011. do 29.09.2011. godine, bez značaja po pitanju nastupanja zastarelosti krivičnog gonjenja u konkretnom slučaju.
Nalazeći iz iznetih razloga, da pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, na koju se ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Mila Ristić, s.r. Nevenka Važić, s.r.
