Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljene V.Š. – advokati V.N., V.V. i R.R., na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP (pogrešno označavajući ovu povredu kao povredu iz člana 439. stav 1. tačka 1. ZKP), sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud utvrdi da je pobijanim presudama povređen zakon na štetu okrivljene, te preinači ove presude tako što će okrivljenu osloboditi od optužbe za krivično delo računarska sabotaža iz člana 299. KZ.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbe člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1. i 4. i tačka 7. do 10. i stav 2. tačka 1, člana 439. tačka 1. do 3. i člana 441. stav 3. i 4, učinjenih u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim sudom.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona, podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

U konkretnom slučaju, branioci okrivljene V.Š., kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, ističu povredu zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, pri čemu samo formalno označavaju ovu povredu, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, dok suštinski, u obrazloženju zahteva, polemišu sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama i ukazuju na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza, isticanjem da činjenica da je okrivljena izbrisala podatke u ''back up'' folderu koji se nalazio na serveru oštećenog preduzeća nije ni bila predmet dokazivanja u toku postupka, da u dokaznom postupku nije izvršeno veštačenje da li je nakon brisanja podataka o tome ostao neki trag u centralnom računaru ili u serveru, već je veštačenje izvršeno samo na okolnost da li postoje tragovi da su na samom lap-topu brisani neki podaci, te da nije na nesumnjiv način utvrđeno o kojim se podacima radi, ni kada je navodna sabotaža izvršena, niti je nedvosmisleno utvrđeno da li je okrivljena uopšte koristila predmetni lap-top, a što sve ne predstavlja razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima i njihovim braniocima.

Kako je, dakle, u podnetom zahtevu samo formalno označena povreda zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, dok se suštinski ukazuje na nedozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka (na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza), to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljene V.Š. odbacio kao nedozvoljen, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP.

Sa svega izloženog, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                            Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                       Nevenka Važić, s.r.