Apelacioni sud u Beogradu, presudom Kž1 4908/13 od 10.09.2014. godine, usvajanjem žalbe branioca okrivljenog D.O., advokata R.M., preinačio je presudu Višeg suda u Smederevu K 127/13 od 01.07.2013. godine u pogledu pravne kvalifikacije radnji okrivljenog i odluke o krivičnoj sankciji, tako što je radnje okrivljenog za koje je oglašen krivim prvostepenom presudom pravno kvalifikovao kao krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ i za to delo okrivljenog osudio na kaznu zatvora u trajanju od 1-jedne godine i 3-tri meseca u koju kaznu se okrivljenom uračunava vreme provedeno u pritvoru od 30.05.2012. godine do 25.09.2012. godine, dok su žalba branioca okrivljenog u preostalom delu i žalba Višeg javnog tužioca u Smederevu u celosti, odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Branilac okr. D.O., adv. R.M., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zbog povrede zakona u smislu člana 485. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i donese presudu kojom će ukinuti u celini prvostepenu presudu K 127/13 od 01.07.2013. godine i presudu donetu u postupku po redovnom pravnom leku Apelacionog suda u Beogradu Kž1 4908/13 od 10.09.2014. godine, te predmet vratiti na ponovno suđenje prvostepenom sudu.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13 i 55/14) (u daljem tekstu: ZKP) pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke ( član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. D.O., adv. R.M., je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu zahtev nedozvoljen.

Branilac okrivljenog zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi, između ostalog, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, iako je ovako ne opredeljuje, a što proizilazi iz navoda zahteva da su pobijane presude zasnovane na nezakonito pribavljenim dokazima koji su morali biti izdvojeni iz spisa predmeta i to zvučni i video snimci razgovora i radnji okrivljenog i oštećenog T.M., jer su pribavljeni protivno odredbi člana 132a ZKP i zapisnik o pretresanju lica sa potvrdom o privremenom oduzimanju predmeta koja je sačinjena na osnovu tog zapisnika, iz razloga što su pretresu prisustvovala i dva svedoka koji nisu istog pola kao lice koje je pretresano.

Izložene navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Shodno odredbi člana 604. stav 1. ZKP, zakonitost procesnih radnji, a u ovom slučaju dokaznih radnji označenih u zahtevu branioca okrivljenog, koje su preduzete pre početka primene tog zakonika (01.10.2013. godine) ocenjuje se prema odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik SRJ“ br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“ br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08, 72/09 i 76/10) (u daljem tekstu: ranije važeći ZKP).

Ocenjujući navode žalbe branioca okrivljenog izjavljene protiv prvostepene presude, zbog iste bitne povrede odredaba krivičnog postupka o kojoj je ovde reč, predviđene u članu 368. stav 1. tačka 10. ranije, odnosno tada važećeg ZKP, u delu koji se odnosi na zvučni i video snimak razgovora okrivljenog i oštećenog i tvrdnju branioca s tim u vezi o nepostojanju prethodne saglasnosti oštećenog za snimanje razgovora kao uslova zakonitog pribavljanja ovog dokaza, u smislu člana 132a stav 4. ZKP, drugostepeni sud je, na strani 3 stav prvi drugostepene presude, za svoju ocenu tih žalbenih navoda kao neosnovanih i kao pravilnog zaključka prvostepenog suda o pribavljanju dokaza u pitanju u skladu sa citiranom zakonskom odredbom, s obzirom na izričitu saglasnost oštećenog za pravljenje zvučnog snimka i prećutnu u odnosu na video snimak, dao razloge koje kao pravilne prihvata i ovaj sud i na iste upućuje, shodno odredbi člana 491. stav 2. ZKP.

Kada je reč o dokaznoj radnji pretresanja lica, iz zapisnika MUP, Sektora unutrašnje kontrole policije broj KU-58/12 od 30.05.2012. godine, proizilazi da je ova radnja trebala biti preduzeta u smislu člana 81. stav 4. ranije važećeg ZKP (bez naredbe suda, zbog opasnosti da će lice prema kojem se ova radnja preduzima odbaciti, sakriti ili uništiti predmete koje treba oduzeti kao dokaz u krivičnom postupku) i da je okrivljeni, u prisustvu branioca, na prethodni poziv ovlašćenih službenih lica da preda takve predmete, odmah i dobrovoljno istima predao iz svoje priručne torbice beli koverat u kome su se nalazila devizna novčana sredstva, tako da nije bilo potrebe da se prema njemu preduzima radnja pretresanja lica, odnosno pretresanja okrivljenog nije ni bilo. Stoga je u konkretnom slučaju bez značaja okolnost da dva prisutna svedoka (E.M. i V.L.) nisu istog pola kao lice prema kome je trebalo preduzeti radnju pretresanja i svedoci su svojim prisustvom i potpisom na zapisniku samo potvrdili prednji tok ove dokazne radnje, pa su lišeni svakog osnova navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog o pribavljanju predmetnog dokaza na nezakonit način, kao i potvrde o privremenom oduzimanju predmeta koju je okrivljeni potpisao istom prilikom i bez primedbe.

Kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti, branilac ističe povredu zakona u smislu člana 485. ZKP, bez bližeg opredeljenja o kojoj tačnoj povredi zakona je reč, u smislu člana 485. stav 4. ZKP i s tim u vezi navodi da potvrda o privremenom oduzimanju predmeta sadrži lažnu i nemoguću tvrdnju da su novčana sredstva (136 novčanica u apoenima od 100 dolara) obezbeđena iz depozita MUP-a koji po zakonu nije ovlašćen da drži novčana sredstva ili stranu valutu i da nije razjašnjeno da li su ove novčanice falsifikovane kako smatra odbrana, jer su novčanice nestale, kao i da je pogrešno primenjen Krivični zakonik jer je okrivljeni oglašen krivim za krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ, izvršeno prekoračenjem granica službenog položaja i ovlašćenja koja okrivljeni nema, jer nije službenik SBPOK-a i pored toga što su i prvostepeni i drugostepeni sud utvrdili da okrivljeni nema svojstvo odgovornog lica i da njegove radnje nemaju karakter službenih radnji.

Prednjim navodima zahteva, pozivajući se formalno na povredu krivičnog zakona, branilac okrivljenog u suštini osporava pravilnost i potpunost utvrđenja u pravnosnažnoj presudi činjenica koje su predmet dokazivanja, a koje se tiču predmeta imovinske koristi i svojstva okrivljenog kao službenog lica predstavljajući iste drugačije i suprotno od onoga što je u pogledu tih činjenica utvrđeno u pravnosnažnoj presudi.

Međutim, odredbom člana 485. stav 4. ZKP, koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno branilac okrivljenog mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, pa je zahtev branioca okr. D.O. u ovom delu nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, u odnosu na odbijajući deo, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen.

Zapisničar                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                                                                                Janko Lazarević,s.r.