Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je na sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je u žalbi na prvostepenu presudu zahtevao da ga drugostepeni sud obavesti o sednici veća, ali da to Viši sud u Zrenjaninu nije učinio, pa branilac smatra da je time povređeno pravo okrivljenog na odbranu.

Iznetim navodima, po nalaženju ovog suda, branilac ukazuje na povredu odredbe člana 447. stav 2. ZKP.

Pored toga, u zahtevu se ističe da je okrivljeni AA, imućan i ugledan čovek, te da se stoga postavlja pitanje postojanja njegove namere da pribavi protivpravnu imovinsku korist, kao i pitanje umišljaja okrivljenog da izvrši krivično delo krađa. U vezi toga, branilac smatra da je pogrešan zaključak nižestepenog suda, da između postupanja okrivljenog i oduzimanja tuđe pokretne stvari, postoji uzročno-posledična veza, pogotovo što prema navodima zahteva, nema dokaza da je okrivljeni kritičnom prilikom bio svestan da u pogledu predmetnog električnog brojila, postoje nepravilnosti. Takođe, branilac ukazuje da postoji niz propusta suda u pogledu analize iskaza ispitanih svedoka, zaključujući da su sumnje u pogledu odlučnih činjenica, sudovi dokazivali „konstrukcijama i hipotezama.“

Iznetim navodima se, po oceni ovoga suda, osporava ocena dokaza i utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 447. stav 2. ZKP, kao ni zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog AA, ocenio kao nedozvoljen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                         Predsednik veća-sudija

Marina Pandurović,s.r.                                                                                                                                   Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić