Врховни касациони суд је на основу члана 488. став 1. ЗКП доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, па је на седници већа, коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство у смислу члана 488. став 2. ЗКП, није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је поднет захтев за заштиту законитости, те је након оцене навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је недозвољен.

Бранилац у захтеву за заштиту законитости истиче да је у жалби на првостепену пресуду захтевао да га другостепени суд обавести о седници већа, али да то Виши суд у Зрењанину није учинио, па бранилац сматра да је тиме повређено право окривљеног на одбрану.

Изнетим наводима, по налажењу овог суда, бранилац указује на повреду одредбе члана 447. став 2. ЗКП.

Поред тога, у захтеву се истиче да је окривљени АА, имућан и угледан човек, те да се стога поставља питање постојања његове намере да прибави противправну имовинску корист, као и питање умишљаја окривљеног да изврши кривично дело крађа. У вези тога, бранилац сматра да је погрешан закључак нижестепеног суда, да између поступања окривљеног и одузимања туђе покретне ствари, постоји узрочно-последична веза, поготово што према наводима захтева, нема доказа да је окривљени критичном приликом био свестан да у погледу предметног електричног бројила, постоје неправилности. Такође, бранилац указује да постоји низ пропуста суда у погледу анализе исказа испитаних сведока, закључујући да су сумње у погледу одлучних чињеница, судови доказивали „конструкцијама и хипотезама.“

Изнетим наводима се, по оцени овога суда, оспорава оцена доказа и утврђено чињенично стање у побијаним пресудама.

Како чланом 485. став 4. ЗКП, који прописује разлоге због којих окривљени, односно његов бранилац, сходно правима која у поступку има у смислу члана 71. тачка 5) ЗКП, могу поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека због повреде закона из члана 447. став 2. ЗКП, као ни због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања у правноснажној пресуди, то је Врховни касациони суд захтев браниоца окривљеног АА, оценио као недозвољен.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 487. став 1. тачка 2) у вези са чланом 485. став 4. ЗКП, одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник                                                                                                                                         Председник већа-судија

Марина Пандуровић,с.р.                                                                                                                                   Бата Цветковић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић