Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Nebojša Šarac, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i preinači u celini pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog dostavio Republičkom javnom tužiocu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA, advokat Nebojša Šarac, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP ističući da je sud osuđujući okrivljenog za krivično delo građenje bez građevinske dozvole iz člana 219a. stav 3. u vezi stava 2. KZ na štetu okrivljenog povredio načelo ne bis in idem. Prema navodima zahteva, Prekršajni sud u Raškoj je vodio prekršajni postupak protiv okrivljenog AA, po prijavi građevinskog inspektora broj 354-736/18 od 20.07.2018. godine, zbog prekršaja iz člana 208a. Zakona o planiranju i izgradnji, koji je, zbog nastupanja apsolutne zastarelosti, obustavljen rešenjem Prekršajnog suda u Raškoj Pr 910/22 od 25.02.2022. godine. Krivični postupak zbog krivičnog dela građenje bez građevinske dozvole iz člana 219a. stav 3. u vezi stava 2. KZ, zbog kojeg je okrivljeni oglašen krivim pobijanim presudama, vođen je po istoj prijavi građevinskog inspektora i odnosi se na isti životni događaj, isti vremenski i prostorni okvir i istog učinioca, ovde okrivljenog AA, iz kog razloga branilac smatra da je donošenjem pobijanih presuda, na štetu okrivljenog povređeno načelo ne bis in idem jer je prekršajni postupak pravnosnažno obustavljen pre donošenja pobijane drugostepene presude.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP propisano je da bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja ili je gonjenje isključeno usled amnestije ili pomilovanja ili je stvar već pravnosnažno presuđena ili postoje druge okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje.

Odredbom člana 4. stav 1. ZKP propisano je da niko ne može biti gonjen za krivično delo za koje je odlukom suda pravnosnažno oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen.

Ustav Republike Srbije u članu 34. stav 4. garantuje pravnu sigurnost u kaznenom pravu odredbom da niko ne može biti gonjen ni kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili postupak pravnosnažno obustavljen, a kojim zabranama podleže i vođenje postupka za neko drugo kažnjivo delo.

Odredbom člana 4. stav 1. Protokola broj 7 uz Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda propisano je da se nikome ne sme ponovo suditi, niti se može ponovo kazniti u krivičnom postupku u nadležnosti iste države za delo zbog koga je već bio pravnosnažno oslobođen ili osuđen u skladu sa zakonom i krivičnim postupkom te države.

Iz navedenih odredbi proizilazi da je zabranjeno krivično gonjenje ili suđenje za kažnjivo delo, ukoliko ono proizilazi iz istih činjenica ili činjenica koje su u bitnom iste, a koje su predmet dela koje je već pravnosnažno presuđeno ili je postupak pravnosnažno obustavljen.

U konkretnom slučaju se ne radi o pravnosnažno presuđenoj stvari, pa stoga vođenje krivičnog postupka protiv okrivljenog AA, zbog krivičnog dela građenje bez građevinske dozvole iz člana 219a. stav 3. u vezi stava 2. KZ, a nakon okončanja prekršajnog postupka protiv okrivljenog, po nalaženju ovoga suda, ne predstavlja povredu načela ne bis in idem.

Iz spisa predmeta utvrđuje se da je rešenjem Prekršajnog suda u Raškoj Pr 901/18 od 25.02.2022. godine, zbog nastupanja apsolutne zastarelosti za vođenje prekršajnog postupka u smislu člana 248. stav 2. tačka 6) Zakona o prekršajima, obustavljen prekršajni postupak protiv okrivljenog AA, investitora, i izvođača radova „VV gradnja 2018“, PR VV, što su bez prethodno pribavljenog rešenja o izmeni građevinske dozvole broj ROP-RAS-29188-CPI-2/2017 tj.zavodni broj 03 351 156/17 od 23.11.2017. godine za gradnju objekta na katastarskoj parceli broj .. KO Kopaonik i ostale tehničke dokumentacije, izvršili izvođenje radova na gradnji delova tog objekta suprotno tehničkoj dokumentaciji, na osnovu koje je trebalo graditi predmetni objekat, čime bi učinio prekršaj iz člana 208a. Zakona o planiranju i izgradnji.

Prema izreci pobijane prvostepene presude, okrivljeni AA je krivično delo građenje bez građevinske dozvole iz člana 219a. stav 3. u vezi stava 2. KZ, za koje je oglašen krivim, izvršio u vremenskom periodu od 17.07.2018. godine do 12.09.2018. godine, na Kopaoniku, opština Raška, jer je kao investitor nastavio započetu gradnju kada je izdato rešenje o obustavi radova, na taj način što je kao investitor pansionog objekta koji se gradi na katastarskoj parceli broj .. KO Kopaonik nastavio bez građevinske dozvole započetu gradnju, pa je izvršio radove na izgradnji potkrovlja i krovne konstrukcije kao i pokrivanje objekta betonskim crepom, iako je rešenjem Opštinske uprave opštine Raška, Odsek za urbanizam, Građevinske inspekcije broj 354-736/18 od 16.07.2018. godine naloženo da odmah obustavi radove na gradnji delova objekta u izgradnji jer se objekat ne gradi položajno i gabaritno prema rešenju o građevinskoj dozvoli broj ROP-RAS-29188-CPI-2/2017 od 23.11.2017. godine, koja odstupanja su bliže opisana u izreci presude.

Iz iznetih činjeničnih opisa prekršaja iz člana 208a. Zakona o planiranju i izgradnji i krivičnog dela građenje bez građevinske dozvole iz člana 219a. stav 3. u vezi stava 2. KZ, prema nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, proizlazi da su i prekršajni i krivični postupak vođeni protiv istog učinioca, ovde okrivljenog AA, kao investitora izgradnje objekta na katastarskoj parceli broj .. KO Kopaonik, u kom smislu je reč o istom prostornom okviru.

Međutim, u konkretnom slučaju, suprotno navodima zahteva, nema istovetnosti u pogledu vremenskog okvira i radnje izvršenja. Ovo iz razloga što je prekršajni postupak protiv okrivljenog, koji je zbog nastupanja apsolutne zastarelosti pravnosnažno obustavljen, vođen zbog izvođenja radova na navedenom objektu suprotno tehničkoj dokumentaciji na osnovu koje se objekat gradi, a na osnovu koje je u konkretnom slučaju izdata građevinska dozvola broj ROP-RAS-29188-CPI-2/2017 tj.zavodni broj 03 351 156/17 od 23.11.2017. godine. Krivično delo iz člana 219a. stav 3. u vezi stava 2. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim, izvršeno je nastavljanjem započete gradnje nakon što je izdato rešenje o obustavi radova Građevinske inspekcije Odseka za urbanizam Opštinske uprave opštine Raška broj 354-736/18 od 16.07.2018. godine. Shodno navedenom, činjenični opis prekršaja i krivičnog dela različit je u pogledu vrste i datuma donošenja upravnih akata suprotno kojima su izvođeni građevinski radovi, koji su takođe međusobno različiti jer je prekršajni postupak započet 2018. godine – zbog gradnje suprotno odobrenoj tehničkoj dokumentaciji, a prilikom podnošenja prekršajne prijave, istovremeno je doneto i rešenje nadležnog organa navedeno u izreci krivične presude – kojim je okrivljenom naloženo da odmah obustavi radove na istom objektu. Nepostupanje po tom rešenju je predmet izvršenja krivičnog dela. Prema tome, predmet prekršaja je deo radova preduzet do podnošenja prekršajne prijave i navedenog rešenja – 16.07.2018. godine, a predmet krivičnog postupka – nastavljanje radova od tog dana i nepostupanje po rešenju, pa je vreme izvršenja krivičnog dela period od 17.07.2018. godine pa do 12.09.2018. godine.

Samim tim, iako je reč o istom okrivljenom i istom prostornom okviru, činjenični opis prekršaja kažnjiv po 208a. Zakona o planiranju i izgradnji u bitnom je različit od činjeničnog opisa krivičnog dela građenje bez građevinske dozvole iz člana 219a. stav 3. u vezi stava 2. KZ, u pogledu vremenskog okvira i preduzetih radnji izvršenja, zbog čega se u konkretnom slučaju ne radi o presuđenoj stvari.

Iz navedenih razloga, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravnosnažnim rešenjem Prekršajnog suda u Raškoj Pr 901/18 od 25.02.2022. godine, nije presuđena ista stvar u odnosu na pobijane pravnosnažne presude protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 34. stav 4. Ustava Republike Srbije, člana 4. stav 1. ZKP i člana 4. stav 1. Protokola 7 uz Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, pa se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje da je donošenjem pobijanih presuda učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Branilac okrivljenog AA zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi i zbog povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP međutim, ne obrazlaže u čemu se konkretne povrede zakona sastoje, iz kog razloga zahtev u ovom delu nema propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP, pa se Vrhovni kasacioni sud nije upuštao u njihovo razmatranje.

Iz iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Nebojše Šarca, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav.1 ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić