Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.718/14 od 03.09.2014. godine usvajanjem žalbe, između ostalih, branioca optuženog B.M., preinačena je presuda Višeg suda u Šapcu K br.53/10 od 31.03.2014. godine u delu odluke o kazni tako što je Apelacioni sud u Novom Sadu okrivljenog B.M. za krivično delo neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osudio na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 11.09.2008. do 06.10.2008. godine, dok je žalba branioca okrivljenog B.M. u preostalom delu odbijena i prvostepena presuda u nepreinačenom delu u odnosu na ovog okrivljenog potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog B.M., advokat B.S., zbog povrede zakona u smislu člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, a zbog povrede odredaba člana 438. stav 2. tačka 1. i člana 406. stav 1. tačka 5. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine drugostepenu presudu i predmet vrati na ponovni postupak i odlučivanje.

Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 487. i 488. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog B.M. je neosnovan.

Branilac okrivljenog B.M. u zahtevu navodi da se prvostepena presuda u osuđujućem delu zasniva na dokazu koji nije izveden u skladu sa odredbom čalna 406. ZKP, jer je pročitana odbrana tada okrivljenog S.T., data pred PU Šabac 11.09.2008. godine. Naime protiv okrivljenog S.T. je u ovoj krivičnopravnoj stvari krivični postupak obustavljen, a S.T. je u istom predmetu kasnije saslušan kao svedok na glavnom pretresu 28.03.2014. godine kada je sud predočio svedoku njegovu odbranu datu u svojstvu okrivljenog u PU Šabac i tražio da se izjasni na razlike u iskazima, pa su presude na ovako izvedenom dokazu obuhvaćene bitnom povredom odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, učinjenom na štetu okrivljenog B.M.

Iznete navode zahteva, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim. Naime, navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog B.M. je isticao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani u obrazloženju presude je dao jasne i dovoljne razloge da u konkretnom slučaju nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP obzirom da bi imajući u vidu druge dokaze očigledno i bez čitanja iskaza S.T. u svojstvu okrivljenog datog u policiji suprotno članu 406. ZKP bila doneta ista presuda, a koje razloge Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. st. 1. i 2. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                  Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                            Dragiša Đorđević, s.r.