Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Кж1 бр.718/14 од 03.09.2014. године усвајањем жалбе, између осталих, браниоца оптуженог Б.М., преиначена је пресуда Вишег суда у Шапцу К бр.53/10 од 31.03.2014. године у делу одлуке о казни тако што је Апелациони суд у Новом Саду окривљеног Б.М. за кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. КЗ за које је првостепеном пресудом оглашен кривим, осудио на казну затвора у трајању од једне године у коју му се урачунава време проведено у притвору од 11.09.2008. до 06.10.2008. године, док је жалба браниоца окривљеног Б.М. у преосталом делу одбијена и првостепена пресуда у непреиначеном делу у односу на овог окривљеног потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног Б.М., адвокат Б.С., због повреде закона у смислу члана 485. став 1. тачка 1. ЗКП, а због повреде одредаба члана 438. став 2. тачка 1. и члана 406. став 1. тачка 5. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд укине другостепену пресуду и предмет врати на поновни поступак и одлучивање.

Разматрајући захтев за заштиту законитости на седници већа одржаној сходно одредбама члана 487. и 488. ЗКП, Врховни касациони суд је нашао да је захтев изјављен од овлашћеног лица, благовремен и дозвољен.

Након што је примерак захтева за заштиту законитости у смислу члана 488. став 1. ЗКП-а доставио јавном тужиоцу, Врховни касациони суд је одржао седницу већа о којој није обавештавао јавног тужиоца и браниоца, јер веће није нашло да би њихово присуство било од значаја за доношење одлуке. На седници већа Врховни касациони суд је размотрио списе предмета, са пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Б.М. је неоснован.

Бранилац окривљеног Б.М. у захтеву наводи да се првостепена пресуда у осуђујућем делу заснива на доказу који није изведен у складу са одредбом чална 406. ЗКП, јер је прочитана одбрана тада окривљеног С.Т., дата пред ПУ Шабац 11.09.2008. године. Наиме против окривљеног С.Т. је у овој кривичноправној ствари кривични поступак обустављен, а С.Т. је у истом предмету касније саслушан као сведок на главном претресу 28.03.2014. године када је суд предочио сведоку његову одбрану дату у својству окривљеног у ПУ Шабац и тражио да се изјасни на разлике у исказима, па су пресуде на овако изведеном доказу обухваћене битном повредом одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1. ЗКП, учињеном на штету окривљеног Б.М.

Изнете наводе захтева, Врховни касациони суд оцењује неоснованим. Наиме, наводе садржане у захтеву за заштиту законитости, бранилац окривљеног Б.М. је истицао и у жалби изјављеној против првостепене пресуде, а другостепени суд је нашао да су ти жалбени наводи неосновани у образложењу пресуде је дао јасне и довољне разлоге да у конкретном случају није учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1. ЗКП обзиром да би имајући у виду друге доказе очигледно и без читања исказа С.Т. у својству окривљеног датог у полицији супротно члану 406. ЗКП била донета иста пресуда, а које разлоге Врховни касациони суд у свему прихвата и у смислу члана 491. став 2. ЗКП на њих упућује.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је донео одлуку као у изреци на основу одредбе члана 491. ст. 1. и 2. ЗКП.

Записничар-саветник,                                                                                                                  Председник већа-судија,

Татјана Миленковић, с.р.                                                                                                            Драгиша Ђорђевић, с.р.