Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja, branilac okrivljene AA, advokat Jelena Drecun, blagovremeno je podnela zahtev za zaštitu zakonitosti u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, a zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP u vezi tarifnog broja 4. stav 1. i tarifnog broja 79. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud, pobijana rešenja preinači u smislu navoda zahteva ili ih ukine i predmet vrati Prvom osnovnom javnom tužiocu u Beogradu, na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Osnovano branilac okrivljene u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, u vezi tarifnog broja 4. stav 1. i tarifnog broja 79. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, a naime da su Prvi osnovni javni tužilac u Beogradu i Prvi osnovni sud u Beogradu, odlukom o troškovima krivičnog postupka, povredili zakon, jer deo zahteva okrivljene u kome traži da joj se naknade troškovi krivičnog postupka nastali za sastavljanje obrazloženog podneska od 14.02.2017. godine i za pregledanje i razmatranje spisa predmeta, nije prihvatio.

Naime, Prvi osnovni javni tužilac u Beogradu je svojim rešenjem okrivljenoj AA, dosudio troškove krivičnog postupka u ukupnom iznosu od 72.000,00 dinara, i to na ime pristupa branioca na četiri neodržana saslušanja osumnjičene pred javnim tužiocem, zatim na ime pristupa branioca održanom saslušanju osumnjičene, kao i na ime pristupa branioca prilikom ispitivanja svedoka, dok je zahtev branioca za naknadu troškova u ostalom delu odbio kao neosnovan, a koji troškovi između ostalog, obuhvataju i troškove na ime sastava obrazloženog podneska od 14.02.2017. godine i troškove koji se odnose na pregledanje i razmatranje spisa predmeta. Navedeno rešenje je delimičnim uvažavanjem žalbe branioca okrivljene AA, advokata Jelene Drecun, rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu 1Kppr 380/17 – Kv 1013/17 od 14.08.2017. godine, delimično preinačeno u pogledu visine troškova, tako što je određeno da troškovi krivičnog postupka okrivljene AA iznose 75.000,00 dinara. Prvi osnovni sud je tom prilikom, ocenio da je Prvi osnovni javni tužilac u Beogradu pravilno postupio kada je svojim rešenjem odbio zahtev za naknadu troškova na ime sastava obrazloženog podneska od 14.02.2017. godine i na ime pregledanja i razmatranja spisa predmeta, u kom delu je sud i odbio kao neosnovane, žalbene navode branioca okrivljene AA, advokata Jelene Drecun.

Postupajući na taj način, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, Prvi osnovni javni tužilac u Beogradu i Prvi osnovni sud u Beogradu su svojim rešenjima učinili povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP.

Odredbom člana 261. stav 1. ZKP propisano je pored ostalog da su troškovi krivičnog postupka izdaci učinjeni povodom postupka od njegovog pokretanja do njegovog završetka, dok je u stavu 2. istog člana 261. ZKP navedeno šta troškovi krivičnog postupka obuhvataju, pa se u tački 7) propisuje da troškovi krivičnog postupka obuhvataju i nagradu i nužne izdatke branioca. Tarifnim brojem 4. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata u stavu 1. propisano je i označeno zbog kojih podnesaka advokatu pripada nagrada iz tarifnog broja 1, a između ostalog i zbog obrazloženih podnesaka kojima se ukazuje na činjenice koje govore u prilog odbrani. Imajući u vidu da je branilac okrivljene, na zapisniku o saslušanju okrivljene sačinjenom dana 02.02.2017. godine pred Prvim osnovnim javnim tužiocem u Beogradu, istakla prigovor relativne zastarelosti, te da o navedenom prigovoru javni tužilac nije odlučio, pa kako je po nalaženju ovog suda, podnesak od 14.02.2017. godine, u kome je branilac obrazložila, istaknuti prigovor relativne zastarelosti, podnet u interesu okrivljene, tj. u cilju ostvarivanja prava na odbranu okrivljene, to se isti ima tretirati kao obrazloženi podnesak, kojim se ukazuje na činjenice koje govore u prilog odbrani.

Takođe, tarifnim brojem 79. propisano je da advokatu za pregledanje i razmatranje spisa predmeta pripada 50 % nagrade propisane za podneske kojima se pokreće postupak čiji se spisi razmatraju. Imajući u vidu da je Prvi osnovni javni tužilac u Beogradu dana 03.04.2017. godine, odbacio krivičnu prijavu protiv okrivljene, te da o tome nije pismenim putem obavestio ni okrivljenu, ni njenog branioca- to je po nalaženju ovog suda, uslovilo podnošenje molbe za uvid u spise predmeta, pa je stoga pregledanje i razmatranje spisa predmeta, od strane branioca okrivljene, a nakon odbačaja krivične prijave, izvršeno u interesu okrivljene i u cilju ostvarivanja prava okrivljene da bude informisana o toku krivičnog postupka koji se vodi protiv nje.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su pobijana rešenja doneta uz povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, jer Prvi osnovni javni tužilac u Beogradu i Prvi osnovni sud u Beogradu, suprotno citiranim odredbama Zakonika o krivičnom postupku i Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, nisu dosudili troškove postupka okrivljenoj, na ime nagrade i nužnih izdataka branioca – za sastavljanje obrazloženog podneska od 14.02.2017. godine i za pregledanje i razmatranje spisa predmeta.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud uvažio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene, ukinuo pobijana rešenja i predmet vratio Prvom osnovnom javnom tužiocu u Beogradu na ponovno odlučivanje. U ponovnom postupku, Prvi osnovni javni tužilac u Beogradu će otkloniti povredu zakona na koju je ukazano ovom presudom, i s tim u vezi utvrditi visinu nagrade i nužnih izdataka branioca, a u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku i odredbama Tarife o nagradama i naknadi troškova za rad advokata, i doneti pravilnu i zakonitu odluku, pri čemu će i sud prilikom eventualnog odlučivanja u drugom stepenu, imati u vidu da je dužan da odluči o troškovima koji nastanu kod suda pravnog leka.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                          Za predsednika veća-sudija

Marina Radosavljević,s.r.                                                                               Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić