Protiv presude Osnovnog suda u Čačku K 612/13 od 03.01.2018. godine, branilac okrivljenog AA, adv. Milan Stanojević podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i pobijanu presudu ukine i predmet vrati na ponovni postupak.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA adv. Milana Stanojevića je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP, ograničeni su razlozi zbog kojih okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa sledstveno tome okrivljeni na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 4. ZKP može preko branioca podneti zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog povreda tog zakonika, propisanih u članu 74., članu 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tačka 1) do 3) i članu 441. stav 3. i 4. ZKP, učinjenih u prvostepenom i postupku pred Apelacionim sudom.

Zahtevom za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog AA, adv. Milan Stanojević, ukazuje da je donošenjem prvostepene presude učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, s tim što se u zahtevu ne opredeljuje o kom se dokazu radi i zbog čega ga podnosilac zahteva smatra nedozvoljenim, a na kome se po odredbama ovog zakonika ne može zasnivati odluka suda, već se osporava utvrđenje i ocena suda o podobnosti dokaza i to iskaza privilegovanog svedoka VV, a da su pritom ignorisani iskazi svedoka koji neposredno imaju saznanje o odnosu pok. GG i okrivljenog, dakle, osporava se i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnoj presudi, što ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog i njegovog branioca.

Nadalje, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ne opredeljuje konkretnu učinjenu povredu zakona, a iz obrazloženja zahteva proizilazi da se zahtevom ukazuje da okrivljeni nije doveo u zabludu pok. GG, te da se samo radi o emotivnoj zabludi jer je prikrio činjenicu da je oženjen, te da je nalaz veštaka ekonomske struke dat suprotno odredbama ZKP-a iz čega proizilazi da se ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje i ocenu dokaza od strane prvostepenog suda, a iz kojih razloga shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP nije dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog i njegovog branioca.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahtev branioca okrivljenog AA adv. Milana Stanojevića, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                       Za Predsednika veća-sudija

Mila Ristić, s.r.                                                                                                                                Vesko Krstajić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić