Против пресуде Основног суда у Чачку К 612/13 од 03.01.2018. године, бранилац окривљеног АА, адв. Милан Станојевић поднео је захтев за заштиту законитости због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев и побијану пресуду укине и предмет врати на поновни поступак.

Врховни касациони суд је на основу члана 486. став 1. и члана 487. став 1. ЗКП одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА адв. Милана Станојевића је недозвољен.

Одредбом члана 484. Законика о кривичном поступку, прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за његово подношење (члан 485. став 1. ЗКП).

Када се захтев подноси због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1) ЗКП), окривљени преко свог браниоца, а и сам бранилац који у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени (члан 71. тачка 5) ЗКП), такав захтев може поднети само из разлога прописаних одредбом члана 485. став 4. ЗКП.

Одредбом члана 485. став 4. ЗКП, ограничени су разлози због којих окривљени може поднети захтев за заштиту законитости, па следствено томе окривљени на основу члана 485. став 1. тачка 1) и став 4. ЗКП може преко браниоца поднети захтев за заштиту законитости само због повреда тог законика, прописаних у члану 74., члану 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члану 439. тачка 1) до 3) и члану 441. став 3. и 4. ЗКП, учињених у првостепеном и поступку пред Апелационим судом.

Захтевом за заштиту законитости бранилац окривљеног АА, адв. Милан Станојевић, указује да је доношењем првостепене пресуде учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, с тим што се у захтеву не опредељује о ком се доказу ради и због чега га подносилац захтева сматра недозвољеним, а на коме се по одредбама овог законика не може заснивати одлука суда, већ се оспорава утврђење и оцена суда о подобности доказа и то исказа привилегованог сведока ВВ, а да су притом игнорисани искази сведока који непосредно имају сазнање о односу пок. ГГ и окривљеног, дакле, оспорава се и полемише са чињеничним утврђењима у правноснажној пресуди, што не представља разлог због којег је у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП дозвољено подношење захтева за заштиту законитости окривљеног и његовог браниоца.

Надаље, бранилац окривљеног АА у поднетом захтеву не опредељује конкретну учињену повреду закона, а из образложења захтева произилази да се захтевом указује да окривљени није довео у заблуду пок. ГГ, те да се само ради о емотивној заблуди јер је прикрио чињеницу да је ожењен, те да је налаз вештака економске струке дат супротно одредбама ЗКП-а из чега произилази да се указује на погрешно утврђено чињенично стање и оцену доказа од стране првостепеног суда, а из којих разлога сходно одредби члана 485. став 4. ЗКП није дозвољено подношење захтева за заштиту законитости окривљеног и његовог браниоца.

Са изнетих разлога, Врховни касациони суд је захтев браниоца окривљеног АА адв. Милана Станојевића, на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП одбацио као недозвољен и одлучио као у изреци решења.

Записничар-саветник                                                                                                                       За Председника већа-судија

Мила Ристић, с.р.                                                                                                                                Веско Крстајић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић