Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Branislav Popović, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) i stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu.

Vrhovni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA dostavio Vrhovnom javnom tužilaštvu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ, i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA, advokat Branislav Popović, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP jer je u odnosu na krivično delo za koje je okrivljeni oglašen krivim nastupila zastarelost krivičnog gonjenja.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu se prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizlazi da je presudom Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi K 150/23 od 11.04.2024. godine okrivljeni AA oglašen krivim zbog krivičnog dela prikrivanje iz člana 221. stav 4. u vezi stava 1. KZ za koje je propisana kazna zatvora od šest meseci do pet godina, a koje je prema činjeničnom opisu u izreci presude, izvršio u „neutvrđenom periodu...sve do 30.03.2023. godine“.

Odredbom člana 103. tačka 4) KZ propisano je da se, ako u tom zakoniku nije drugačije određeno, krivično gonjenje ne može preduzeti kada protekne pet godina od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora preko tri godine, dok je odredbom člana 104. stav 6. KZ propisano da zastarelost krivičnog gonjenja nastaje u svakom slučaju kad protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost krivičnog gonjenja.

Ovaj rok zastarelosti, u konkretnom slučaju, računa se od 30.03.2023. godine, kao dana prestanka protivpravnog stanja, tako da apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja nastupa 30.03.2033. godine, pa je samim tim jasno da u vreme donošenja presude Višeg suda u Požarevcu Kž1 78/24(2023) od 05.07.2024. godine, nije nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja za krivično delo prikrivanje iz člana 221. stav 4. u vezi stava 1. KZ.

Shodno iznetom, Vrhovni sud nalazi da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, na koju se zahtevom za zaštitu branioca okrivljenog AA neosnovano ukazuje.

Zahtev za zaštitu zakonitosti neosnovan je i u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP branilac okrivljenog AA ističe da se pobijana presuda zasniva na dokazu na kom se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne može zasnivati i to na potvrdi o privremeno oduzetim predmetima, koja je prema mišljenju branioca, nejasna i samim tim nezakonita.

Iz spisa predmeta proizilazi da je potvrda o privremeno oduzetim predmetima PU Požarevac, PS Petrovac na Mlavi, Odsek za suzbijanje kriminala broj 17386/23 od 30.03.2023. godine, koja je sačinjena nakon pretresanja stana okrivljenog AA obavljenog po naredbi sudije za prethodni postupak Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi Kppr 38/23 od 29.03.2023. godine, rezultat zakonito sprovedene dokazne radnje, tako da ista i po načinu pribavljanja i po svojoj sadržini predstavlja zakonit dokaz s obzirom na to da je pretresanje stana i drugih prostorija, u konkretnom slučaju, u svemu izvršeno u skladu sa odredbama člana 155, 156. i 157. ZKP kojima su propisane pretpostavke i postupak sprovođenja ove dokazne radnje, a okrivljenom izdata potvrda o privremeno oduzetim predmetima koja sadrži podatke propisane odredbom člana 150. stav 1. ZKP.

Prema tome, potvrda o privremeno oduzetim predmetima PU Požarevac, PS Petrovac na Mlavi, Odsek za suzbijanje kriminala broj 17386/23 od 30.03.2023. godine je zakonit dokaz na kom se presuda u smislu odredaba Zakonika o krivičnom postupku može zasnivati, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Preostalim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti kojima osporava zakonitost potvrde o privremeno oduzetim predmetima, dovodeći u pitanje opis i broj privremeno oduzetih predmeta, koji je, prema njegovom mišljenju nejasan, odnosno navodima kojima na osnovu sopstvene ocene odbrane okrivljenog osporava činjenična utvrđenja nižestepenih sudova o krivici okrivljenog, vremenu i mestu izvršenja krivičnog dela, branilac okrivljenog, po oceni ovog suda, suštinski ukazuje na pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu iz člana 440. ZKP. Međutim, kako povreda zakona iz člana 440. ZKP i bitne povrede odredaba kriivčnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP, na koju branilac okrivljenog ukazuje navodima da je izreka presude nerazumljiva, protivrečna sama sebi i razlozima presude, nisu razlozi zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, to se Vrhovni sud nije upuštao u njihovo razmatranje.

Iz iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) i stav 2. tačka 1) ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Branislava Popovića, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                       Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                       Bojana Paunović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković