Кзз 1247/2024 чл. 438 ст. 2 т. 1 ЗКП незаконит доказ; чл. 438 ст. 1 т. 1 ЗКП застарелост крив. гоњења; 2.4.1.22.2.3

Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Кзз 1247/2024
10.10.2024. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Бојане Пауновић, председника већа, Дијане Јанковић, Милене Рашић, Мирољуба Томића и Татјане Вуковић, чланова већа, са саветником Сањом Живановић, записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела прикривање из члана 221. став 4. у вези става 1. КЗ, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног, адвоката Бранислава Поповића, поднетом против правноснажних пресуда Основног суда у Петровцу на Млави К 150/23 од 11.04.2024. године и Вишег суда у Пожаревцу Кж1 78/24(2023) од 05.07.2024. године, у седници већа одржаној дана 10.10.2024. године, једногласно је донео

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ, као неоснован, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Бранислава Поповића, поднет против правноснажних пресуда Основног суда у Петровцу на Млави К 150/23 од 11.04.2024. године и Вишег суда у Пожаревцу Кж1 78/24(2023) од 05.07.2024. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Петровцу на Млави К 150/23 од 11.04.2024. године окривљени АА оглашен је кривим због кривичног дела прикривање из члана 221. став 4. у вези става 1. КЗ и изречена му је условна осуда тако што му је суд утврдио казну затвора у трајању од осам месеци и истовремено одредио да се утврђена казна затвора неће извршити, ако окривљени у року проверавања од три године од правноснажности пресуде, не учини ново кривично дело. Истом пресудом, на основу члана 78. и 87. КЗ, окривљеном је изречена мера безбедности одузимања предмета ближе описаних у изреци пресуде. Окривљени је обавезан да накнади трошкове кривичног поступка о чијој висини ће суд одлучити посебним решењем, и да суду на име паушала плати износ од 13.000,00 динара, у року од 30 дана од правноснажности пресуде.

Пресудом Вишег суда у Пожаревцу Кж1 78/24(2023) од 05.07.2024. године одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног АА, адвоката Бранислава Поповића, а пресуда Основног суда у Петровцу на Млави К 150/23 од 11.04.2024. године потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости благовремено је поднео бранилац окривљеног АА, адвокат Бранислав Поповић, због битних повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1) и став 2. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји захтев за заштиту законитости и преиначи побијане пресуде тако што ће окривљеног ослободити од оптужбе или укине побијане пресуде и предмет врати на поновно одлучивање првостепеном суду.

Врховни суд је примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног АА доставио Врховном јавном тужилаштву, у складу са чланом 488. став 1. КЗ, и у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања Врховног јавног тужилаштва и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Бранилац окривљеног АА, адвокат Бранислав Поповић, у захтеву за заштиту законитости истиче да су побијане пресуде донете уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП јер је у односу на кривично дело за које је окривљени оглашен кривим наступила застарелост кривичног гоњења.

Изнети наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног, по оцени Врховног суда, не могу се прихватити као основани, из следећих разлога:

Из списа предмета произлази да је пресудом Основног суда у Петровцу на Млави К 150/23 од 11.04.2024. године окривљени АА оглашен кривим због кривичног дела прикривање из члана 221. став 4. у вези става 1. КЗ за које је прописана казна затвора од шест месеци до пет година, а које је према чињеничном опису у изреци пресуде, извршио у „неутврђеном периоду...све до 30.03.2023. године“.

Одредбом члана 103. тачка 4) КЗ прописано је да се, ако у том законику није другачије одређено, кривично гоњење не може предузети када протекне пет година од извршења кривичног дела за које се по закону може изрећи казна затвора преко три године, док је одредбом члана 104. став 6. КЗ прописано да застарелост кривичног гоњења настаје у сваком случају кад протекне двоструко време које се по закону тражи за застарелост кривичног гоњења.

Овај рок застарелости, у конкретном случају, рачуна се од 30.03.2023. године, као дана престанка противправног стања, тако да апсолутна застарелост кривичног гоњења наступа 30.03.2033. године, па је самим тим јасно да у време доношења пресуде Вишег суда у Пожаревцу Кж1 78/24(2023) од 05.07.2024. године, није наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења за кривично дело прикривање из члана 221. став 4. у вези става 1. КЗ.

Сходно изнетом, Врховни суд налази да побијаним пресудама није учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП, на коју се захтевом за заштиту браниоца окривљеног АА неосновано указује.

Захтев за заштиту законитости неоснован је и у односу на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП.

Указујући на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП бранилац окривљеног АА истиче да се побијана пресуда заснива на доказу на ком се по одредбама Законика о кривичном поступку не може заснивати и то на потврди о привремено одузетим предметима, која је према мишљењу браниоца, нејасна и самим тим незаконита.

Из списа предмета произилази да је потврда о привремено одузетим предметима ПУ Пожаревац, ПС Петровац на Млави, Одсек за сузбијање криминала број 17386/23 од 30.03.2023. године, која је сачињена након претресања стана окривљеног АА обављеног по наредби судије за претходни поступак Основног суда у Петровцу на Млави Кппр 38/23 од 29.03.2023. године, резултат законито спроведене доказне радње, тако да иста и по начину прибављања и по својој садржини представља законит доказ с обзиром на то да је претресање стана и других просторија, у конкретном случају, у свему извршено у складу са одредбама члана 155, 156. и 157. ЗКП којима су прописане претпоставке и поступак спровођења ове доказне радње, а окривљеном издата потврда о привремено одузетим предметима која садржи податке прописане одредбом члана 150. став 1. ЗКП.

Према томе, потврда о привремено одузетим предметима ПУ Пожаревац, ПС Петровац на Млави, Одсек за сузбијање криминала број 17386/23 од 30.03.2023. године је законит доказ на ком се пресуда у смислу одредаба Законика о кривичном поступку може заснивати, па су супротни наводи захтева за заштиту законитости којима се указује да су побијане пресуде донете уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, оцењени као неосновани.

Преосталим наводима захтева за заштиту законитости којима оспорава законитост потврде о привремено одузетим предметима, доводећи у питање опис и број привремено одузетих предмета, који је, према његовом мишљењу нејасан, односно наводима којима на основу сопствене оцене одбране окривљеног оспорава чињенична утврђења нижестепених судова о кривици окривљеног, времену и месту извршења кривичног дела, бранилац окривљеног, по оцени овог суда, суштински указује на погрешно или непотпуно утврђено чињенично стање, односно повреду из члана 440. ЗКП. Међутим, како повреда закона из члана 440. ЗКП и битне повреде одредаба криивчног поступка из члана 438. став 1. тачка 11) и став 2. тачка 2) ЗКП, на коју бранилац окривљеног указује наводима да је изрека пресуде неразумљива, противречна сама себи и разлозима пресуде, нису разлози због којих окривљени преко браниоца може поднети захтев за заштиту законитости, то се Врховни суд није упуштао у њихово разматрање.

Из изнетих разлога, налазећи да побијаним пресудама нису учињене битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1) и став 2. тачка 1) ЗКП, на које се неосновано указује захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Бранислава Поповића, Врховни суд је на основу члана 491. став 1. ЗКП, одлучио као у изреци пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                       Председник већа-судија

Сања Живановић, с.р.                                                                                                       Бојана Пауновић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић