Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog D.B., adv. V.I., zbog povrede zakona - člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP-a, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine i prvostepenu i drugostepenu presudu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili pak da preinači pravnosnažnu presudu i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbe člana 487. ZKP-a, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP-a).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP- a) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP-a) takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP-a, dakle, zbog povrede odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP-a.

Prema tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP-a), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog D.B. kao razlog za podnošenje zahteva ističe opštu povredu krivičnog zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, dok iz obrazloženja proizilazi da zahtev podnosi zbog povrede iz člana 439. tačke 1. i 2. ZKP-a, pri čemu samo formalno označava ove povrede, zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno, međutim ne konkretizuje u čemu se one sastoje. Iz obrazloženja zahteva - naime da je u konkretnom slučaju okrivljeni D.B. kritičnom prilikom postupao u nužnoj odbrani, a ne u prekoračenju nužne odbrane kako to po stavu branioca pogrešno zaključuju i prvostepeni i drugostepeni sud, te da je kod okrivljenog postojao umišljaj da samo povredi oštećene kako bi se od njih odbranio, a ne i da ih liši života, proizilazi da ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i ocenu dokaza u pravnosnažnim presudama, a što sve po oceni Vrhovnog kasacionog suda ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP-a dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu.

Kako je, dakle, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakontiosti samo formalno označio povrede zakona iz člana 439. tačke 1. i 2. ZKP-a, zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno, pri tom ukazujući na nedozvoljene razloge za podnošenje zahteva, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog odbacio kao nedozvoljen, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP-a, u vezi člana 485. stav 4. ZKP-a i odlučio kao u izreci.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                          Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković, s.r.                                                                                                         Nevenka Važić, s.r.