Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног Д.Б., адв. В.И., због повреде закона - члана 485. став 1. тачка 1. ЗКП-а, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев, укине и првостепену и другостепену пресуду и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање или пак да преиначи правноснажну пресуду и окривљеног ослободи од оптужбе.

Испитујући захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног у смислу одредбе члана 487. ЗКП-а, Врховни касациони суд је оценио да је захтев недозвољен, из следећих разлога:

Одредбом члана 484. Законика о кривичном поступку прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за његово подношење (члан 485. став 1. ЗКП-а).

Када се захтев подноси због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1. ЗКП- а) окривљени преко свог браниоца, а и сам бранилац који у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени (члан 71. тачка 5. ЗКП-а) такав захтев може поднети само из разлога прописаних одредбом члана 485. став 4. ЗКП-а, дакле, због повреде одредаба члана 74, члана 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члана 439. тачка 1) до 3) и члана 441. став 3. и 4. ЗКП-а.

Према томе, обавеза навођења разлога за подношење захтева (члан 485. став 1. тачка 1. ЗКП-а), подразумева не само формално означавање о којој повреди закона се ради, већ и указивање на то у чему се она састоји.

У конкретном случају, бранилац окривљеног Д.Б. као разлог за подношење захтева истиче општу повреду кривичног закона из члана 485. став 1. тачка 1. ЗКП, док из образложења произилази да захтев подноси због повреде из члана 439. тачке 1. и 2. ЗКП-а, при чему само формално означава ове повреде, због којих је подношење захтева дозвољено, међутим не конкретизује у чему се оне састоје. Из образложења захтева - наиме да је у конкретном случају окривљени Д.Б. критичном приликом поступао у нужној одбрани, а не у прекорачењу нужне одбране како то по ставу браниоца погрешно закључују и првостепени и другостепени суд, те да је код окривљеног постојао умишљај да само повреди оштећене како би се од њих одбранио, а не и да их лиши живота, произилази да указује на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање и оцену доказа у правноснажним пресудама, а што све по оцени Врховног касационог суда не представља разлог због којег је у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП-а дозвољено подношење захтева за заштиту законитости окривљеном и његовом браниоцу.

Како је, дакле, бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законтиости само формално означио повреде закона из члана 439. тачке 1. и 2. ЗКП-а, због којих је подношење захтева дозвољено, при том указујући на недозвољене разлоге за подношење захтева, то је Врховни касациони суд захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног одбацио као недозвољен, а на основу члана 487. став 1. тачка 2. ЗКП-а, у вези члана 485. став 4. ЗКП-а и одлучио као у изреци.

Записничар-саветник,                                                                                                          Председник већа-судија,

Зорица Стојковић, с.р.                                                                                                         Невенка Важић, с.р.