Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br.525/22 od 12.09.2022.godine, potvrđena je presuda Osnovnog suda u Despotovcu-sudska jedinica u Svilajncu K.br.30/19 od 19.05.2022.godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA–advokat Radiša Stevanović zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) i 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni Kasacioni sud usvoji zahtev, ukine pobijane presude i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, pa je u sednici veća, koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocena navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branilac okrivljenog ističe da je Osnovni sud u Despotovcu-sudska jedinica Svilajnac, svojom presudom K.br.30/19 od 19.05.2022.godine prekoračio identitet optužnog akta time što je u izreci presude navedeno da je okrivljeni AA predmetno krivično delo izvršio dana 14.09.2018.godine, iako je u optužnici OJT u Despotovcu navedeno da je krivično delo izvršeno dana 24.09.2018.godine. Na ovaj način, po oceni branioca, prvostepeni sud je prekoračio optužbu u pogledu vremena izvršenja krivičnog dela i nije na nedvosmilen način kao bitan element izvršenja krivičnog dela utvrdio vreme izvršenja istog. Sa druge strane, drugostepeni sud u obrazloženju svoje presude nije cenio navode žalbe branioca u ovom delu.

Odredbom člana 206. stav 1. ZKP („Službeni glasnik RS“ br.121/12 od 01.01.2013.godine) je propisano da ko upotrebom sile ili pretnjom da će neposredno napasti na život ili telo oduzme tuđu pokretnu stvar u nameri da njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, kazniće se zatvorom od dve do deset godina.

Stavom 4. istog člana je propisano da ako vrednost oduzetih stvari iz stava 1. ovog člana ne prelazi iznos od pet hiljada dinara, a učinilac je išao za tim da pribavi malu imovinsku korist, učinilac će se kazniti zatvorom do tri godine.

Iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u dispozitivu optužnice Osnovnog javnog tužilaštva u Despotovcu Kti.br.4/18 od 05.12.2018.godine proizilazi da su okrivljeni AA i BB „...dana 24.09.2018.godine između 22.00-23.00 časova, na seoskom putu u ..., opština ... u potezu „GG“, sposobni da shvate značaj dela i da upravljaju svojim postupcima, svesni protivpravnosti dela, po prethodnom dogovoru i zajedničkim delovanjem, upotrebom sile i pretnjom da će napasti na život ili telo oduzeli tuđu pokretnu stvar u nameri da njenim prisvajanjem sebi pribave protivpravnu imovinsku korist, tako što su u kući okr. AA započeli svađu sa oštećenim VV iz ..., terali ga na silu da pije rakiju da bi okr. AA počeo da viče na njega, psuje i preti mu da ukoliko ponovo prođe pored njegove kuće da će ga zaklatim nožem, što je oštećenog uplašilo jer je pretnju shvatio kao ozbiljnu i moguću, da bi ga, kad su izašli iz kuće na put, okr. AA više puta udario pesnicama po glavi oštećenog, tražio mu novac, a kada je oštećeni rekao da nema novca kod sebe, okrivljeni mu je zavukao ruku u džep od košulje i oduzeo mu sav novac koji je imao u iznosu od 300 dinara...“.

Iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci pravnosnažne presude Osnovnog suda u Despotovcu-sudska jedinica Svilajncu K.br.30/19 od 19.05.2022.godine proizilazi da je činjenični opis krivičnog dela identičan sa činjeničnim opisom iz optužnog akta, osim u delu koji se odnosi na datum kada se kritični događaj odigrao, tako što je u izreci presude navedeno da su okrivljeni krivično delo izvršili dana 14.09.2022.godine.

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije došlo do prekoračenja optužnog akta. Ovo iz razloga što iako je u izreci prvostepene presude navedeno da su okrivljeni krivično delo izvršili dana 14.09.2019.godine, u obrazloženju navedene presude na više mesta je navedeno da je krivično delo izvršeno dana 24.09.2019.godine, iz čega proizilazi da se radi o očiglednoj grešci u pisanju načinjenom u izreci presude. Pored toga, iz zakonskog opisa krivičnog dela razbojništvo iz člana 206.stav 1. KZ ne proizilazi da je vreme izvršenja bitno obeležje navedenog krivičnog dela, kao što je to slučaj kod krivičnih dela iz čl. 248., 372., 373. KZ i dr.

Branilac okrivljenog još ukazuje i na povredu odredbe člana 439. tačka 2) ZKP iz razloga što je na utvrđeno činjenično stanje sud primenio zakon koji se ne može primeniti, jer je okrivljenog oglasio krivim zbog izvršenja krivičnog dela iz člana 206. stav 1. KZ. Branilac smatra da su u radnjama okrivljenog eventualno ostvareni elementi krivičnog dela iz člana 206. stav 4. KZ, s obzirom da je kritičnom prilikom prisvojen novac u iznosu od 300,00 dinara, koji iznos je niži od predviđenog iznosa od 5.000.00 dinara, koji predstavlja gornju granicu imovinske koristi predviđene navedenom odredbom krivičnog zakonika.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, neosnovani su navodi branioca okrivljenog i u ovom delu.

Naime, iz navedene zakonske odredbe proizilazi da je za postojanje krivičnog dela iz člana 206. stav 4. ZKP neophodno da kumulutavno budu ispunjena dva uslova i to da je okrivljeni pribavio iznos manji od 5.000,00 dinara, koji uslov je ispunjen i drugi, da je išao za tim da pribavi malu imovinsku korist. S obzirom da iz izreke prvostepene presude proizilazi da je umišljaj okrivljenog AA bio usmeren da oduzme sav novac koji se nalazio kod oštećenog, neosnovani su navodi branioca da je okrivljeni kritičnom prilikom išao za tim da pribavi malu imovinsku korist.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić