Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 бр.525/22 од 12.09.2022.године, потврђена је пресуда Основног суда у Деспотовцу-судска јединица у Свилајнцу К.бр.30/19 од 19.05.2022.године.

Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног АА–адвокат Радиша Стевановић због повреде закона из члана 438. став 1. тачка 9) и 439. тачка 2) ЗКП, са предлогом да Врховни Касациони суд усвоји захтев, укине побијане пресуде и списе предмета врати првостепеном суду на поновно одлучивање.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку, па је у седници већа, коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештења Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет, те је након оцена навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Указујући на повреду закона из члана 438. став 1. тачка 9) ЗКП, бранилац окривљеног истиче да је Основни суд у Деспотовцу-судска јединица Свилајнац, својом пресудом К.бр.30/19 од 19.05.2022.године прекорачио идентитет оптужног акта тиме што је у изреци пресуде наведено да је окривљени АА предметно кривично дело извршио дана 14.09.2018.године, иако је у оптужници ОЈТ у Деспотовцу наведено да је кривично дело извршено дана 24.09.2018.године. На овај начин, по оцени браниоца, првостепени суд је прекорачио оптужбу у погледу времена извршења кривичног дела и није на недвосмилен начин као битан елемент извршења кривичног дела утврдио време извршења истог. Са друге стране, другостепени суд у образложењу своје пресуде није ценио наводе жалбе браниоца у овом делу.

Одредбом члана 206. став 1. ЗКП („Службени гласник РС“ бр.121/12 од 01.01.2013.године) је прописано да ко употребом силе или претњом да ће непосредно напасти на живот или тело одузме туђу покретну ствар у намери да њеним присвајањем себи или другом прибави противправну имовинску корист, казниће се затвором од две до десет година.

Ставом 4. истог члана је прописано да ако вредност одузетих ствари из става 1. овог члана не прелази износ од пет хиљада динара, а учинилац је ишао за тим да прибави малу имовинску корист, учинилац ће се казнити затвором до три године.

Из чињеничног описа кривичног дела утврђеног у диспозитиву оптужнице Основног јавног тужилаштва у Деспотовцу Кти.бр.4/18 од 05.12.2018.године произилази да су окривљени АА и ББ „...дана 24.09.2018.године између 22.00-23.00 часова, на сеоском путу у ..., општина ... у потезу „ГГ“, способни да схвате значај дела и да управљају својим поступцима, свесни противправности дела, по претходном договору и заједничким деловањем, употребом силе и претњом да ће напасти на живот или тело одузели туђу покретну ствар у намери да њеним присвајањем себи прибаве противправну имовинску корист, тако што су у кући окр. АА започели свађу са оштећеним ВВ из ..., терали га на силу да пије ракију да би окр. АА почео да виче на њега, псује и прети му да уколико поново прође поред његове куће да ће га заклатим ножем, што је оштећеног уплашило јер је претњу схватио као озбиљну и могућу, да би га, кад су изашли из куће на пут, окр. АА више пута ударио песницама по глави оштећеног, тражио му новац, а када је оштећени рекао да нема новца код себе, окривљени му је завукао руку у џеп од кошуље и одузео му сав новац који је имао у износу од 300 динара...“.

Из чињеничног описа кривичног дела утврђеног у изреци правноснажне пресуде Основног суда у Деспотовцу-судска јединица Свилајнцу К.бр.30/19 од 19.05.2022.године произилази да је чињенични опис кривичног дела идентичан са чињеничним описом из оптужног акта, осим у делу који се односи на датум када се критични догађај одиграо, тако што je у изреци пресуде наведено да су окривљени кривично дело извршили дана 14.09.2022.године.

По оцени Врховног суда, у конкретном случају није дошло до прекорачења оптужног акта. Ово из разлога што иако је у изреци првостепене пресуде наведено да су окривљени кривично дело извршили дана 14.09.2019.године, у образложењу наведене пресуде на више места је наведено да је кривично дело извршено дана 24.09.2019.године, из чега произилази да се ради о очигледној грешци у писању начињеном у изреци пресуде. Поред тога, из законског описа кривичног дела разбојништво из члана 206.став 1. КЗ не произилази да је време извршења битно обележје наведеног кривичног дела, као што је то случај код кривичних дела из чл. 248., 372., 373. КЗ и др.

Бранилац окривљеног још указује и на повреду одредбе члана 439. тачка 2) ЗКП из разлога што је на утврђено чињенично стање суд применио закон који се не може применити, јер је окривљеног огласио кривим због извршења кривичног дела из члана 206. став 1. КЗ. Бранилац сматра да су у радњама окривљеног евентуално остварени елементи кривичног дела из члана 206. став 4. КЗ, с обзиром да је критичном приликом присвојен новац у износу од 300,00 динара, који износ је нижи од предвиђеног износа од 5.000.00 динара, који представља горњу границу имовинске користи предвиђене наведеном одредбом кривичног законика.

По оцени Врховног касационог суда, неосновани су наводи браниоца окривљеног и у овом делу.

Наиме, из наведене законске одредбе произилази да је за постојање кривичног дела из члана 206. став 4. ЗКП неопходно да кумулутавно буду испуњена два услова и то да је окривљени прибавио износ мањи од 5.000,00 динара, који услов је испуњен и други, да је ишао за тим да прибави малу имовинску корист. С обзиром да из изреке првостепене пресуде произилази да је умишљај окривљеног АА био усмерен да одузме сав новац који се налазио код оштећеног, неосновани су наводи браниоца да је окривљени критичном приликом ишао за тим да прибави малу имовинску корист.

Са свега изложеног, а на основу одредбе члана 491. став 1. ЗКП, донета је одлука као у изреци пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Председник већа-судија

Немања Симићевић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Невенка Важић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић