Apelacioni sud u Novom Sadu, presudom Posl.br.Kž1 3182/13 od 28.10.2013. godine, odbio je kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Novom Sadu i branioca okr. N.G. i presudu Višeg suda u Novom Sadu Posl.br.K 552/10 od 20.06.2013. godine, potvrdio.

Branilac okr. N.G., advokat K.V., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači prvostepenu odluku i odluku donetu po žalbi na taj način što će okr. N.G. osloboditi od optužbe, te mu odložiti izvršenje pravnosnažne odluke.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republčikom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/11, 101/11, 121/12, 32/13 i 45/13) (u daljem tekstu: ZKP), pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okr. N.G., smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. N.G., advokata K.V., je neosnovan.

Branilac okr. N.G. u uvodu zahteva za zaštitu zakonitosti ne opredeljuje razloge odnosno zakonske osnove za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, u smislu odredaba člana 485. ZKP, a u obrazloženju zahteva navodi da je pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 10. ZKP važećeg u vreme odlučivanja, jer su zasnovane na dokazima na kojima se sudska odluka po zakonu ne može zasnivati i koji su morali biti izdvojeni iz spisa predmeta u smislu člana 178. i člana 337. stav 3. ranije važećeg ZKP. Pri tom, branilac kao nedozvoljene dokaze u iznetom smislu označava iskaze okrivljenih N.G. i S.K., koje su u svojstvu osumnjičenih dali pred organima unutrašnjih poslova (zapisnici PU Novi Sad od 23.09.2009. godine), bez prethodnog upozorenja da se sve što izjave može protiv njih koristiti kao dokaz u postupku i bez konstatacije tog upozorenja u zapisniku o saslušanju, što je suprotno odredbama člana 89. stav 2. ranije važećeg ZKP, odnosno člana 4. stav 2. tačka 2. istog Zakonika.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu osnovani.

Odredbom člana 604. stav 1. ZKP, propisano je da će se zakonitost radnji preduzetih pre početka primene ovog zakonika (01.10.2013. godine), ocenjivati po odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Sl. list SRJ“, broj 70/01 i 68/02 i „Sl. glasnik RS“, broj 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08, 72/09 i 76/10) (u daljem tekstu: ranije važeći ZKP).

Odredbom člana 89. stav 2. ranije važećeg ZKP propisano je, između ostalog, da će se okrivljenom pre saslušanja saopštiti prava iz člana 4. stav 2. tačka 2. istog zakonika, zašto se okrivljuje, osnovi sumnje koji stoje protiv njega, da nije dužan da iznese svoju odbranu, niti da odgovara na postavljena pitanja i da će se potom pozvati da, ako to želi, iznese svoju odbranu. Članom 4. stav 2. tačka 2. ranije važećeg ZKP, propisana je obaveza suda odnosno drugog državnog organa koji sprovodi radnju saslušanja, da okrivljenog, odnosno osumnjičenog pre prvog saslušanja upozori da sve što izjavi može biti upotrebljeno protiv njega kao dokaz i pouči ga o pravu da uzme branioca i da branilac može prisustvovati njegovom saslušanju.

U zapisnicima PU Novi Sad od 23.09.2009. godine o saslušanju osumnjičenih N.G. i S.K., pred organom unutrašnjih poslova, konstatovano je da su osumnjičeni pre saslušanja poučeni o svojim pravima „u vezi sa odredbama ZKP“, između ostalog o pravu na branioca, da nisu dužni da iznesu odbranu niti da odgovaraju na postavljena pitanja, da im je saopšteno koje krivično delo im se stavlja na teret i da im je omogućen poverljiv razgovor sa braniocem. Takođe je konstatovano da im je pročitan zapisnik na koji nisu imali primedbi i da su, zajedno sa braniocem, zapisnike potpisali.

Imajući prednje u vidu i naročito da je, pored određenih posebno izdvojenih pouka osumnjičenima, u zapisnike uneta opšta konstatacija da su poučeni o svojim pravima u krivičnom postupku prema odredbama ZKP, okolnost da nisu izričito citirana i sva druga prava iz odredaba ZKP, ne znači da osumnjičeni nisu poučeni o svim svojim pravima u postupku, konkretno i o pravima iz člana 89. stav 2. ZKP, tim pre, što su zapisnike sa navedenom opštom konstatacijom potpisali i osumnjičeni i branioci, bez primedbi, pa se ne mogu prihvatiti kao osnovani suprotni navodi i stav iz zahteva za zaštitu zakonitosti da su ovi iskazi osumnjičenih nezakonito pribavljeni i da se na njima nije mogla zasnovati pravnosnažna presuda u konkretnom slučaju.

Nalazeći, iz iznetih razloga, da pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka na koju se ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okr. N.G., iz člana 368. stav 1. tačka 10. ranije važećeg ZKP (član 438. stav 2. tačka 1. ZKP), Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 490. i člana 491. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar,                                                                                                                Predsednik veća - sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                                                                   Janko Lazarević,s.r.