Апелациони суд у Новом Саду, пресудом Посл.бр.Кж1 3182/13 од 28.10.2013. године, одбио је као неосноване жалбе Вишег јавног тужиоца у Новом Саду и браниоца окр. Н.Г. и пресуду Вишег суда у Новом Саду Посл.бр.К 552/10 од 20.06.2013. године, потврдио.

Бранилац окр. Н.Г., адвокат К.В., поднео је захтев за заштиту законитости против наведених правноснажних пресуда, са предлогом да Врховни касациони суд преиначи првостепену одлуку и одлуку донету по жалби на тај начин што ће окр. Н.Г. ослободити од оптужбе, те му одложити извршење правноснажне одлуке.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републчиком јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку („Сл. гласник РС“, бр.72/11, 101/11, 121/12, 32/13 и 45/13) (у даљем тексту: ЗКП), па је у седници већа, коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окр. Н.Г., сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је поднет захтев за заштиту законитости и након оцене навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окр. Н.Г., адвоката К.В., је неоснован.

Бранилац окр. Н.Г. у уводу захтева за заштиту законитости не опредељује разлоге односно законске основе за подношење овог ванредног правног лека, у смислу одредаба члана 485. ЗКП, а у образложењу захтева наводи да је побијаним правноснажним пресудама учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 368. став 1. тачка 10. ЗКП важећег у време одлучивања, јер су засноване на доказима на којима се судска одлука по закону не може заснивати и који су морали бити издвојени из списа предмета у смислу члана 178. и члана 337. став 3. раније важећег ЗКП. При том, бранилац као недозвољене доказе у изнетом смислу означава исказе окривљених Н.Г. и С.К., које су у својству осумњичених дали пред органима унутрашњих послова (записници ПУ Нови Сад од 23.09.2009. године), без претходног упозорења да се све што изјаве може против њих користити као доказ у поступку и без констатације тог упозорења у записнику о саслушању, што је супротно одредбама члана 89. став 2. раније важећег ЗКП, односно члана 4. став 2. тачка 2. истог Законика.

Изложени наводи захтева за заштиту законитости, по оцени Врховног касационог суда, нису основани.

Одредбом члана 604. став 1. ЗКП, прописано је да ће се законитост радњи предузетих пре почетка примене овог законика (01.10.2013. године), оцењивати по одредбама Законика о кривичном поступку („Сл. лист СРЈ“, број 70/01 и 68/02 и „Сл. гласник РС“, број 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08, 72/09 и 76/10) (у даљем тексту: раније важећи ЗКП).

Одредбом члана 89. став 2. раније важећег ЗКП прописано је, између осталог, да ће се окривљеном пре саслушања саопштити права из члана 4. став 2. тачка 2. истог законика, зашто се окривљује, основи сумње који стоје против њега, да није дужан да изнесе своју одбрану, нити да одговара на постављена питања и да ће се потом позвати да, ако то жели, изнесе своју одбрану. Чланом 4. став 2. тачка 2. раније важећег ЗКП, прописана је обавеза суда односно другог државног органа који спроводи радњу саслушања, да окривљеног, односно осумњиченог пре првог саслушања упозори да све што изјави може бити употребљено против њега као доказ и поучи га о праву да узме браниоца и да бранилац може присуствовати његовом саслушању.

У записницима ПУ Нови Сад од 23.09.2009. године о саслушању осумњичених Н.Г. и С.К., пред органом унутрашњих послова, констатовано је да су осумњичени пре саслушања поучени о својим правима „у вези са одредбама ЗКП“, између осталог о праву на браниоца, да нису дужни да изнесу одбрану нити да одговарају на постављена питања, да им је саопштено које кривично дело им се ставља на терет и да им је омогућен поверљив разговор са браниоцем. Такође је констатовано да им је прочитан записник на који нису имали примедби и да су, заједно са браниоцем, записнике потписали.

Имајући предње у виду и нарочито да је, поред одређених посебно издвојених поука осумњиченима, у записнике унета општа констатација да су поучени о својим правима у кривичном поступку према одредбама ЗКП, околност да нису изричито цитирана и сва друга права из одредаба ЗКП, не значи да осумњичени нису поучени о свим својим правима у поступку, конкретно и о правима из члана 89. став 2. ЗКП, тим пре, што су записнике са наведеном општом констатацијом потписали и осумњичени и браниоци, без примедби, па се не могу прихватити као основани супротни наводи и став из захтева за заштиту законитости да су ови искази осумњичених незаконито прибављени и да се на њима није могла засновати правноснажна пресуда у конкретном случају.

Налазећи, из изнетих разлога, да побијаним правноснажним пресудама није учињена битна повреда одредаба кривичног поступка на коју се указује у захтеву за заштиту законитости браниоца окр. Н.Г., из члана 368. став 1. тачка 10. раније важећег ЗКП (члан 438. став 2. тачка 1. ЗКП), Врховни касациони суд је на основу члана 490. и члана 491. ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар,                                                                                                                Председник већа - судија

Наташа Бањац,с.р.                                                                                                   Јанко Лазаревић,с.р.