Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Rade Mitrović, u smislu odredabe člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 439. stav 1. tačka 1), 2) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, te pravnosnažne presude u celini ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili da preinači u celini pobijane presude prvostepenog i drugostepenog suda i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog dostavio Republičkom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tač. 1) ZKP navodima da u konkretnom slučaju nedostaje jedno od bitnih obeležja krivičnog dela nedozvoljen promet akciznih proizvoda iz člana 176. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, za koje je okrivljeni oglašen krivim, odnosno iz činjeničnog opisa radnje datog u izreci prvostepene presude ne proizlazi da je okrivljeni predmetni duvan stavio u promet, odnosno da ga je prodavao. Pored toga, branilac navodi da se nabavka duvana, bez plaćanja akcize ima tretirati kao pripremna radnja, koja nije kažnjiva.

Krivično delo nedozvoljen promet akciznih proizvoda iz člana 176. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji čini onaj ko suprotno propisima koji regulišu oporezivanje akcizama, neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili ko nabavlja radi prodaje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet proizvode koji se u skladu sa zakonom smatraju akciznim proizvodima.

Okrivljeni AA, je u vreme i na mestu opisanim u izreci prvostepene presude, u stanju uračunljivosti, svestan svoga dela, čije je izvršenje hteo, uz istovremenu svest o zabranjenosti dela, “kao vlasnik UTR „BB“ iz ..., suprotno propisima koji regulišu oporezivanje akcizama, od NN lica nabavio radi prodaje akcizne proizvode, i to rezani duvan za pušenje, u ukupnoj količini od 4 kilograma za koju nije posedovao propisanu dokumentaciju o poreklu, a ni dokaz o plaćenoj akcizi, u ukupnom iznosu od 22.992, 20 dinara, a koji je držao u prostoriji koja je oko 25 metara udaljena od njegove prodavnice „BB“ u ..., zajedno sa drugom robom.... na taj način što je, suprotno članu 10. i članu 40d. Zakona o akcizama i članu 45. i članu 66a. Zakona o duvanu, od NN lica na pijaci u Leskovcu nabavio radi prodaje rezani duvan u količini od 4 kilograma...“.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, suprotno tvrdnjama branioca, u izreci prvostepene presude opisane radnje za koje je okrivljeni oglašen krivim sadrže sva zakonska obeležja krivičnog dela nedozvoljen promet akciznih proizvoda iz člana 176. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, u pogledu objektivnih elemenata i radnji koje je preduzeo okrivljeni, koji je od NN lica nabavio radi prodaje akcizne proizvode, i to rezani duvan za pušenje, što predstavlja jednu od alternativno propisanih radnji tog krivičnog dela (ko nabavlja radi prodaje), a kako su pravilno zaključili i nižestepeni sudovi.

Stoga su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca kojima ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, da izreka presude ne sadrži obeležja krivičnog dela iz člana 176. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Radnja nabavljanja i držanja radi prodaje, za koju je okrivljeni oglašen krivim, predstavlja svršenu radnju tog krivičnog dela.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) i tačka 3) ZKP, što su zakonski razlozi u okviru povreda pobrojanih u članu 485. stav 4. ZKP zbog kojih je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti dozvoljeno okrivljenom preko branioca.

Međutim, povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP branilac obrazlaže navodima da prvostepeni sud nije utvrdio način nabavke duvana, mesto držanja duvana, kao i razloge nabavke duvana i količinu istog, na koji način, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, branilac ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ocenu iznetih navoda zahteva jer povreda zakona iz člana 440. ZKP ne predstavlja razloge u okviru povreda navedenih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Takođe, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti formalno opredeljuje povredu krivičnog zakonika iz člana 439. tačka 3) ZKP, koja u smislu odredbe člana 485 stav 4. ZKP, predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, međutim, branilac u zahtevu ne obrazlaže u čemu se konkretna povreda sastoji iz kog razloga zahtev za zaštitu zakonitosti nema propisan sadržaj u smislu člana 484 ZKP.

Iz iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Radeta Mitrovića, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav.1 ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                            Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić