Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 1349/2021
03.02.2022. година
Београд
У ИМЕ НАРОДА
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Биљане Синановић, председника већа, Радмиле Драгичевић Дичић, Светлане Томић Јокић, Дубравке Дамјановић и Мирољуба Томића, чланова већа, са саветником Машом Денић, записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела недозвољен промет акцизних производа из члана 176. став 1. Закона о пореском поступку и пореској администрацији, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног, адвоката Радета Митровића, поднетом против правноснажних пресуда Основног суда у Лесковцу К 70/21 од 22.09.2021. године и Вишег суда у Лесковцу Кж1 335/21 од 10.11.2021. године, у седници већа одржаној дана 03.02.2022. године, једногласно је донео
П Р Е С У Д У
ОДБИЈА СЕ као неоснован захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Радета Митровића, поднет против правноснажних пресуда Основног суда у Лесковцу К 70/21 од 22.09.2021. године и Вишег суда у Лесковцу Кж1 335/21 од 10.11.2021. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Лесковцу К 70/21 од 22.09.2021. године окривљени АА оглашен је кривим због кривичног дела недозвољен промет акцизних производа из члана 176. став 1. Закона о пореском поступку и пореској администрацији за које му је изречена условна осуда, тако што му је суд утврдио казну затвора у трајању од шест месеци и истовремено одредио да се утврђена казна затвора неће извршити уколико окривљени у року проверавања од две године не учини ново кривично дело. Окривљени је обавезан да плати трошкове кривичног поступка - паушал одређен у изреци пресуде.
Истом пресудом окривљеном је на основу члана 176. став 5. Закона о пореском поступку и пореској администрацији, у вези члана 78., 79.став 1. тачка 7. и члана 85. Кривичног законика, изречена мера безбедности одузимања предмета и то четири килограма резаног дувана, као и мера безбедности забране обављања трговинске делатности у трајању од једне године од правноснажности пресуде, те је одређено да уколико окривљени прекрши наведену забрану, условна осуда се има опозвати.
Пресудом Вишег суда у Лесковцу Кж1 335/21 од 10.11.2021. године, одбијена је жалба браниоца окривљеног АА као неоснована и првостепена пресуда потврђена.
Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости благовремено је поднео бранилац окривљеног АА, адвокат Раде Митровић, у смислу одредабе члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП у вези члана 439. став 1. тачка 1), 2) и 3) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев за заштиту законитости, те правноснажне пресуде у целини укине и предмет врати на поновно одлучивање или да преиначи у целини побијане пресуде првостепеног и другостепеног суда и окривљеног ослободи од оптужбе.
Врховни касациони суд је примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног доставио Републичком јавном тужиоцу, у складу са одредбом члана 488. став 1. ЗКП и у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештења Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет те је након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:
Захтев за заштиту законитости је неоснован.
Бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости указује на повреду кривичног закона из члана 439. тач. 1) ЗКП наводима да у конкретном случају недостаје једно од битних обележја кривичног дела недозвољен промет акцизних производа из члана 176. став 1. Закона о пореском поступку и пореској администрацији, за које је окривљени оглашен кривим, односно из чињеничног описа радње датог у изреци првостепене пресуде не произлази да је окривљени предметни дуван ставио у промет, односно да га је продавао. Поред тога, бранилац наводи да се набавка дувана, без плаћања акцизе има третирати као припремна радња, која није кажњива.
Кривично дело недозвољен промет акцизних производа из члана 176. став 1. Закона о пореском поступку и пореској администрацији чини онај ко супротно прописима који регулишу опорезивање акцизама, неовлашћено производи, прерађује, продаје или ко набавља ради продаје, држи или преноси или ко посредује у продаји или куповини или на други начин неовлашћено ставља у промет производе који се у складу са законом сматрају акцизним производима.
Окривљени АА, је у време и на месту описаним у изреци првостепене пресуде, у стању урачунљивости, свестан свога дела, чије је извршење хтео, уз истовремену свест о забрањености дела, “као власник УТР „ББ“ из ..., супротно прописима који регулишу опорезивање акцизама, од НН лица набавио ради продаје акцизне производе, и то резани дуван за пушење, у укупној количини од 4 килограма за коју није поседовао прописану документацију о пореклу, а ни доказ о плаћеној акцизи, у укупном износу од 22.992, 20 динара, а који је држао у просторији која је око 25 метара удаљена од његове продавнице „ББ“ у ..., заједно са другом робом.... на тај начин што је, супротно члану 10. и члану 40д. Закона о акцизама и члану 45. и члану 66а. Закона о дувану, од НН лица на пијаци у Лесковцу набавио ради продаје резани дуван у количини од 4 килограма...“.
По налажењу Врховног касационог суда, супротно тврдњама браниоца, у изреци првостепене пресуде описане радње за које је окривљени оглашен кривим садрже сва законска обележја кривичног дела недозвољен промет акцизних производа из члана 176. став 1. Закона о пореском поступку и пореској администрацији, у погледу објективних елемената и радњи које је предузео окривљени, који је од НН лица набавио ради продаје акцизне производе, и то резани дуван за пушење, што представља једну од алтернативно прописаних радњи тог кривичног дела (ко набавља ради продаје), а како су правилно закључили и нижестепени судови.
Стога су неосновани наводи захтева за заштиту законитости браниоца којима указује на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, да изрека пресуде не садржи обележја кривичног дела из члана 176. став 1. Закона о пореском поступку и пореској администрацији. Радња набављања и држања ради продаје, за коју је окривљени оглашен кривим, представља свршену радњу тог кривичног дела.
Бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости указује и на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 2) и тачка 3) ЗКП, што су законски разлози у оквиру повреда побројаних у члану 485. став 4. ЗКП због којих је подношење захтева за заштиту законитости дозвољено окривљеном преко браниоца.
Међутим, повреду кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП бранилац образлаже наводима да првостепени суд није утврдио начин набавке дувана, место држања дувана, као и разлоге набавке дувана и количину истог, на који начин, по налажењу Врховног касационог суда, бранилац указује на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање, односно повреду закона из члана 440. ЗКП.
Врховни касациони суд се није упуштао у оцену изнетих навода захтева јер повреда закона из члана 440. ЗКП не представља разлоге у оквиру повреда наведених у члану 485. став 4. ЗКП, због којих окривљени преко браниоца може поднети захтев за заштиту законитости.
Такође, бранилац окривљеног као разлог подношења захтева за заштиту законитости формално опредељује повреду кривичног законика из члана 439. тачка 3) ЗКП, која у смислу одредбе члана 485 став 4. ЗКП, представља законом дозвољен разлог за подношење захтева за заштиту законитости, међутим, бранилац у захтеву не образлаже у чему се конкретна повреда састоји из ког разлога захтев за заштиту законитости нема прописан садржај у смислу члана 484 ЗКП.
Из изнетих разлога, налазећи да побијаним пресудама није учињена повреда закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, на коју се неосновано указује захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Радета Митровића, Врховни касациони суд је, на основу члана 491. став.1 ЗКП, одлучио као у изреци пресуде и захтев одбио као неоснован.
Записничар-саветник Председник већа-судија
Маша Денић, с.р. Биљана Синановић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић