Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca nije osnovan.

Republički javni tužilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da su pobijana rešenja doneta uz povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP u vezi člana 261. stav 2. tačka 8) ZKP, Tarifnog broja 8 Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata i člana 154. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica. Prema navodima zahteva, visina nagrade punomoćnika – advokata za zastupanje maloletne oštećene, koji je postavljen po službenoj dužnosti, određuje se na osnovu odredbe člana 154. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, što u konkretnom slučaju znači da nije bilo zakonskog osnova za umanjenje nagrade za zastupanje maloletne oštećene, a kako je to učinjeno pobijanim rešenjima. Shodno navedenom, advokat Aleksandar Milić koji je po službenoj dužnosti postavljen za punomoćnika maloletnoj oštećenoj BB, u krivičnom postupku protiv okrivljenog AA zbog krivičnog dela obljuba zloupotrebom položaja iz člana 181. stav 2. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 61. stav 2. u vezi stava 1. KZ, prema navodima zahteva, ima pravo na pun iznos troškova po osnovu zastupanja, bez umanjenja od 50% koje je pobijanim rešenjima pogrešno opredeljeno.

Iz spisa predmeta proizlazi da je advokat Aleksandar Milić rešenjem Osnovnog javnog tužioca u Negotinu Kt 791/20 od 28.12.2020. godine, postavljen za punomoćnika maloletnoj oštećenoj, u krivičnom predmetu protiv okrivljenog AA, zbog krivičnog dela obljuba zloupotrebom položaja iz člana 181. stav 3. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 61. stav 2. u vezi stava 1. KZ.

Odlučujući o podnetom zahtevu za naknadu troškova krivičnog postupka punomoćnika po službenoj dužnosti advokata Aleksandra Milića, Viši javni tužilac u Negotinu je u pobijanom prvostepenom rešenju delimično usvojio podnet zahtev i odredio da mu se isplati iznos od 46.500,00 dinara. U obrazloženju rešenja navedeno je za koje procesne radnje na ime zastupanja maloletne oštećene BB, punomoćniku pripada pravo na nagradu i u kojim iznosima - umanjenim za 50%, a sve primenom Tarifnog broja 8 stav 1. i stav 2. Od dosuđenog iznosa do traženog iznosa od 93.000,00 dinara, zahtev punomoćnika odbijen je kao neosnovan saglasno odredbama Tarifnog broja 8. stav 2. i Tarifnog broja 4. stav 2. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata.

U pobijanom drugostepenom rešenju, kojim je odbijena kao neosnovana žalba punomoćnika po službenoj dužnosti maloletne oštećene, advokata Aleksandra Milića, sud je našao da je punomoćniku oštećene prvostepenim rešenjem nagrada pravilno utvrđena primenom Tarifnog broja 8 stav 2. Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da su pobijana rešenja doneta uz povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP u vezi člana 261. stav 2. tačka 8) ZKP, Tarifnog broja 8 Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata i člana 154. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica.

Odredbom člana 261. stav 2. tačka 8) ZKP propisano je da troškovi krivičnog postupka obuhvataju nužne izdatke oštećenog i njegovog zakonskog zastupnika, kao i nagradu i nužne izdatke njegovog punomoćnika.

Tarifnim brojem 8 Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata, u stavu 1. propisano je da za zastupanje oštećenog kao tužioca i privatnog tužioca advokatu pripada nagrada kao i za odbranu okrivljenog, a stavom 2. određeno je da za zastupanje oštećenog advokatu pripada 50% od nagrade iz stava 1. ovog Tarifnog broja.

Odredbom člana 154. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, u stavu 1. propisano je da maloletno lice kao oštećeni mora imati punomoćnika od prvog saslušanja okrivljenog, dok je stavom 2. predviđeno da će u slučaju da maloletno lice nema punomoćnika, njega rešenjem iz reda advokata koji su stekli posebna znanja iz oblasti prava deteta i krivično pravne zaštite maloletnog lica, postaviti predsednik suda pri čemu troškovi zastupanja padaju na teret budžetskih sredstava suda.

U konkretnom slučaju, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je pobijanim rešenjima određeno da nagrada punomoćniku po službenoj dužnosti maloletne oštećene BB, advokatu Aleksandru Miliću, pripada u iznosu od 46.500,00 dinara, u smislu odredbe Tarifnog broja 8 stav 2. Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata. Prema tome, određujući za koje procesne radnje na ime zastupanja maloletne oštećene BB, punomoćniku pripada pravo na nagradu i u kojim iznosima, pravilno je pobijanim rešenjima, u skladu sa Tarifnim brojem 8 stav 2, njihov iznos umanjen za 50%, a zahtev od dosuđenog do traženog iznosa od 93.000,00 dinara odbijen kao neosnovan, jer se, u konkretnom slučaju, radi o nagradi advokatu za zastupanje oštećenog lica.

Vrhovni kasacioni sud, suprotno navodima zahteva, nalazi da se visina nagrade punomoćnika postavljenog po službenoj dužnosti maloletnoj oštećenoj, ne određuje na osnovu odredbe člana 154. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, već je navedenom odredbom određena procesna radnja tokom čijeg preduzimanja maloletni oštećeni mora imati punomoćnika, obaveza postavljanja punomoćnika po službenoj dužnosti maloletnom oštećenom u koliko nema izabranog punomoćnika i shodno tome da troškovi zastupanja od strane punomoćnika po službenoj dužnosti padaju na teret budžetskih sredstava suda. Prema tome, navedena odredba ne određuje visinu nagrade punomoćnika maloletnog oštećenog već se visina njegove nagrade određuje na osnovu Tarifnog broja 8 stav 2. Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata, koja je pravilno primenjena u pobijanim rešenjima, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ocenjeni kao neosnovani.

Iz iznetih razloga, nalazeći da pobijanim rešenjima nije učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. u vezi člana 261. stav 2. tačka 8) ZKP, Tarifnog broja 8 Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata i člana 154. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav.1 ZKP, zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić